Наводе се и оцјене посматрачке мисије ОЕБС-а (ОДИХР) да су избори били генерално транспарентни и ефикасни, али да је наглашено да је владајућа странка стекла недопустиву предност злопутребом положаја и државних ресурса и доминатним медијским извјештајима, што је подрило квалитет информација које су биле доступне бирачима
Претходну годину у Црној Гори су обиљежили значајни изазови из области људских права, закључак је извјештаја који је објавио амерички Стејт департмент.
Стејт департмент наводи да су парламентарни избори 30. августа били конкурентни и да су одржани у веома поларизованој атмосфери, због питања религије и националног идентитета. Наводе се и оцјене посматрачке мисије ОЕБС-а (ОДИХР) да су избори били генерално транспарентни и ефикасни, али да је наглашено да је владајућа странка стекла недопустиву предност злопутребом положаја и државних ресурса и доминатним медијским извјештајима, што је подрило квалитет информација које су биле доступне бирачима.
“Међу значајним проблемима када је ријеч о људским правима у Црној Гори Стејт департмент издваја тврдње о мучењу од стране владе, произвољна хапшења и притварања, озбиљне проблем са правосуђем, произвољно или незаконито уплитање у приватност, озбиљна ограничења слободе изражавање, значајно мијешање у слободу мирног окупљања и удруживања, озбиља дјела корупције, кривична дјела насиља или пријетње насиљем против особа са инвалидитетима, припадника националних, расних и етничких мањиња и кривична дјела која обухватају насиље или пријетње насиљем против припадника ЛГБТИ заједнице”, наведено је извјештају.
Наведено је да је некажњивост и даље проблем, а да влада није много урадила на томе да идентификује, истражи, кривично гони или казни званичнике одговорне за кршење људских права.
Такође се истиче да у Црној Гори није било извјештаја да су влада или њени агенти починили произвољна или незаконита убиства, нити да је било пријављених нестанака за које су одговорне власти. Додаје се, међутим, да је било извјештаја у којма се тврди да је полиција мучила осумњичене и да је у затворима и притворним центрима широм земље било пребијања, иако су те мјере забрањене уставом и законима.
“Влада је кривично гонила поједине полицајце и затворске чуваре који су оптужени за су прекорачили овлашћења, али је било одлагања у судским поступцима. Невладине организације пријавиле су да је неколико полицајаца, за које је утврђено да су одговорни за кршење правила службе, укључујући прекомјерну употребу силе, остало на дужности”, наводи се у извјештају.
Оцјењује се да је некажњивост и даље проблем у снагама безбједности, нарочито међу припадницима полиције и затворским чуварима, те да има извјештаја о лошим условима у затворима и притворним центрима.
У извјештају се, између осталог, наводи и да је током протеста у јуну 2020. полиција повремено употребљавала прекомјерну силу када је приводила демонстранте, да је тадашња опозиција осудила “полицијску бруталност” и устврдила да се земља креће од аутократије до насилне диктатуре”.
Преноси се и оцјена невладине организације МАНС да су догађаји у Будви и другим градовима представљали флагрантно, брутално полицијско насиље против грађана.
Стејт департмент напомиње и да су невладине организације и канцеларија Омбудсмана навеле да су власти биле укључене у “широк спектар селективних хапшења током спровођења мјера Министарства здравља за спрјечавање ширења Ковида 19”.
Између осталог се наводи примјер притварања епископа Јоаникија и још осам свештеника Српске православне цркве 12. маја 2020. због улоге у организовање литије у Никшићу, упркос владиној забрани јавних окупљања.
Истиче се да недјељу послије тога, полиција није предузела акцију да притвори или ухапси учеснике великих, јавне прослава Дана независности 21. маја, упркос обиљу видео и фотохграфских доказа да грађани нису поштовали одлуку Националног координационог тијела (НКТ) да се забране јавна окупљања.
Када је ријеч о правосуђу, Стејт департмент наводи да је влада изразила подршку судској независности и непристрасности, али да су поједине невладине и међународне организације и правни експерти устврдили да су политички притисак, корупција и непотизам утицали на тужиоце и судије.
Оцјењује се да је процес именовања судија и тужиоца и даље донекле исполитизован, иако је уставом и законима предвиђено да тужилачки савјет бита тужиоце, а судски судије. У извјештају се наводи и да има кредибилних тврдњи да је земља покушала да злоупотријеби средства међународних агенције за спровођење закона у политички мотивисане сврхе као одмазду против одређених појединаца који су ван земље.
Подсјећа се да је Комисија Интерпола за контролу међународних налога за хапшење усвојила жалбу коју је поднио “бизнисмен у бјекству” Душко Кнежевић и “повукла налог за његово хапшеје издат у јануару 2019. године.
Напомиње се и да је специјални тужилац оптужио Кнежевића за неколико кривичних дјела, међу којима су организовање криминалне групе, прање новца и утају пореза, а да је бизнисмен који је побјегао у Лондон оптужио предсједника Мила Ђукановића за корупцију, тврдећи да је налог за његово хапшење издат под притиском блиских предсједникових сарадника и његове породице који су, како је устврдио, покушавали да преузму контролу над његовом компанијом и имовином.
У дијелу извјештаја који се односи на слободу изражавања и медија, Стејт департмент оцјењује да су те слободе гарантоване уставом, а да је влада генерално поштовала та права.
“Међутим, неријешени напади на новинаре, политичко мијешање у јавни сервис, кампање блаћења које се спроводили провладини таблоиди, и неправедни третман и економски притисак министарстава и агенција против независних и про – опозиционих медија и даље су значајан проблем”, истиче се у извјештају.
Стејт департмент оцјењује и да је корупција и даље била проблем у земљи, а да влада није ефиккасно спроводила закон који предвиђа кривичне казне за званичнике одговорне за корупцију. Наглашава се да је током 2020. било бројних извјештаја о владиној корупцији и да су званчници често били одговорни за коруптивне радње, али да за то нису били кажњени.
“Јавност је сматрала корупцију у пракси запошљавања заснованој на личним односима или политичким везама ендемском у влади и на другим мјестима у јавном сектору на локалном и националним нивоима, нарочито у областима здравствене заштите, високог образовања, правосуђа, царине, политичких странака, полиције, оружаних снага, урбаног планирања, грађевинске индустрије и запошљавања. Корупција и ниско повјерење у владине инстутције били су главна питања на парламентарним изборима 30. августа”, наводи се у извјештају.
Извештај о људским правима Стејт департмента, који се објављује посљедњих 45 година, обухвата међународно призната појединачна, грађанска, политичка и радничка права, како је утврђено у Универзалној декларацији о људским правима и другим међународним споразумима.