Страх од непознатог

Колико се плашимо промена? Да ли често мењамо место становања, посао који радимо, намештај у кући….колико лако прихватамо нове људе или ипак свако од нас диже око себе свој мали кинески зид свесно или несвесно?!

Промене су саствани део наше свакодневнице, око нас се све мења и нека се мења. Зашто се онда плашимо промена? Природа се мења, значи да су промене природни процес који треба лако да прихватамо, а некад или често нам тако тешко пада. Трудимо се да задржимо навику,  да останемо ушушкани у својој безбедној рутини која нам се можда и не допада, али чак и помисао да нешто променимо нас чини узнемиреним.  Промене око нас не можемо нити игнорисати нити негирати, развој нас самих носи у себи сталну промену.  Сетите се како смо реаговали када се појавио први компјутер…нисмо смели да га укључимо, јер смо мислили да ћемо нешто покварити, имали смо осећај као да је свемирски брод, а тек када смо се морали одвојити од омиљене нам Нокие 3310 и прећи на екране на додир каква је то тек промена била…а ево нас данас сви смо мали генији за технологију. Зашто онда не прихватамо на тај начин и промене у друштву? Зашто се плашимо непознатог и стварамо унапред обично лоша мишљења и не дајемо шансу да упознамо то нешто нешто ново и онда кажемо да нам се не свиђа… 

Главни непријатељ промена је страх од непознатог и често многи подлегну његовом утицају. Колико  теже доносимо неку одлуку за променом, то је већа веза са нашом идентификацијом. Али оно са чиме смо се идентификовали није посао који радимо, или особа са којом смо у односу или било шта друго и треће, већ је то наш его који нам ствара слику да смо то ми и прикрива истину о нама самима. Нажалост, многи нису спремни да се одрекну  својих идентификација. Идентификације нам дају смисао, дају врло јасну слику тога ко смо ми, иако та слика није она права, али је она коју смо прихватили. То је разлог зашто је некима тешко да се одрекну створених идентификација, јер је то јаче од њих самих и не допушта им опуштање. Наш ум ће урадити све што је у његовој моћи да нас задржи у оквиру наше комфорне зоне и смислићемо стотине разлога и питања зашто је добро да из ње не изађемо. Све ће нам то деловати стварно, што и није чудно јер нам подсвест поручује да је тако. Створили смо стварну слику с акојом смо се саживели. Али ако одустанемо од промена, ако  подлегнемо том страхуонда смо одустали  од себе. На први поглед ће нам одустајање од промена и слушање подсвести за остајање у зони комфора бити једино прихватљиво, деловаће нам као олакшање, али то олакшање је заправо продукт стишавања енергетске олује унутар нас која је била изазвана одлуком да направимо промену. Страх је део наше свакодневнице. То је емоција која нам може бити велики пријатељ у ситуацијама објективне опасности, али и  непријатељ уколико ту опасност видимо и тамо где она не постоји. Можемо и морамо да бирамо став који ћемо имати о неизвесности јер је она неизоставна у нашем животу. Али као што један психолог рече:

“ Непозната је смрт, али нас чека. Непознат је живот, али га живимо. Непознат је универзум, али смо део њега. Не бојимо се, јер мислимо да нам је познато. Живимо у непознатом и део смо непознатог. Мислимо да нам је познато – да би нам било лакше. Не волимо непознато, зато се трудимо да га објаснимо. Не прихватамо незнање, не прихватамо то непознато, бојимо га се. Неизвесност будућности, непознати догађаји, лица и путовања. А заправо само треба прихватити непознато и опасно и безопасно и дивно и зачуђујуће и смешно и урнебесно и задивљујуће и пустити га да се открије. Јер непознато није непознато, само представља нешто што је изнад или испод прага наше свести, наше чулне фреквенције, или је просто у другом временском интервалу, само га треба сачекати. Непознато је и опасно и радосно и весело и трагично. Како ћемо га прихватити – да ли ћемо га се бојати или ћемо му се радовати и хрлити му у сусрет, зависи само од нас самих.“М. В

2 thoughts on “Страх од непознатог

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest