Стручњаци за заштиту културних добара упозоравају на могуће посљедице градње моста Вериге, али и да се око пројекта премоштавања преко Луштице мора водити рачуна, јер се налази у заштићеној зони. Из Министарства капиталних инвестиција, Центру за истраживачко новинарство (ЦИН) саопштили су да одлуку још нису донијели, а предсједници бокешких општина поручују да не желе да угрозе УНЕСКО статус.
Уколико би се одлучили за градњу моста Вериге, Котор би могао постати четврти град избрисан са Листе свјетске баштине УНЕСКО, упозорили су у разговору за Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) стручњаци за заштиту културних добара.
И предсједници бокешких општина истичу да је очување овог статуса за Боку од највеће важности.
Ливерпул је средином ове године постао трећи град који избрисан са Листе УНЕСКО. Котор се на Листи налази од 1979. године, али већ дуги низ годинама “кокетира” са могућношу да буде скинут, како због неконтролисане градње, тако и због планова о мосту Вериге којим би биле спојене двије обале, пише ЦИН-ЦГ.
Влада Здравка Кривокапића званично није одустала од моста чију је изградњу још 1999. године промовисао тадашњи министар саобраћаја у Влади Филипа Вујановића, Јусуф Каламперовић.
“Градњом моста преко Верига природно и културно историјско подручје Котора би изгубило или озбиљно угрозило статус на Листи свјетске баштине УНЕСКО-а. Власти би требало да сачека са било којим пројектом прије него што се уради озбиљна интегрална студија саобраћаја за цијелу Боку Которску и нађу адекватна саобраћајна рјешења за овај простор који је препознат као културни пејзаж од изузетне универзалне вриједности за цијело човјечанство”, казала је за ЦИН-ЦГ инжињерка архитектуре и представница НВО Еxпедитио Александра Капетановић.
Државно предузеће “Монтепут” крајем прошлог мјесеца одбило је да Мрежи за афирмацију невладиног сектора (МАНС) достави дио документације који се тиче градње овог моста, поручујући да се ради о службеној тајни и ауторском дјелу…
Комитет за Свјетску баштину УНЕСКО-а 2005. први пут помиње проблематику везану за Вериге, а 2007. захтијева од Црне Горе да позове мисију Међународног савјета за споменике и локалитете (ИЦОМОС) како би испитала одрживост предложеног пројекта и утицај на културне и пејзажне вриједности заштићеног подручја.
На основу препорука мисије, двије године касније Универзитет Ахен урадио је Студију о визуелном утицају планираног моста. У Студији се, између осталог, наводи да би било “недвосмислено најбоље рјешење да се одустане од планиране изградње моста и његових прилазних путева”.
Кроз одлуке Комитета за свјетску баштину УНЕСЦО још 2012. године је, према ријечима архитектице Капетановић, веома јасно истакнуто да је потребно да се преиспита идеја моста на Веригама како би се истражили алтернативни начини повезивања залива, као што су тунел, боље трајектне услуге, обилазни пут и слично и нађу одговарајућа рјешења у договору с Центром за свјетску баштину и савјетодавним тијелима.
“Ови захтјеви Комитета за свјетску баштину су и даље мјеродавни, јер до сада није урађена озбиљна интегрална студија саобраћаја за Боку Которску која би нашла адекватна саобраћајна рјешења за овај изузетно комплексан и осјетљив културни пејзаж”, казала је Капетановић за ЦИН-ЦГ.
Из Управе за заштиту културних добара (УЗКД) за ЦИН-ЦГ казали су да се на самом подручју Верига налази једно културно добро – црква Госпе од Анђела. Ово културно добро у Лепетанима се под заштитом државе налази од краја 1976. године. УЗКД је 2013. дала сагласност за реконструкцију цркве Госпе од Анђела, која је у међувремену урађена.
Тиватска архитектица, која је дуго била и урбанисткиња у Општини Тиват Марија Николић наводи да планирани мост пресијеца најважнију визуелну осу залива.
“Основни проблем је управо пресијецање те осе и промјена визуре из Тиватског залива и Верига на прилазу заштићеном подручју, промјена визуре на Пераст”, појаснила је Николић у разговору за ЦИН-ЦГ.
Није, међутим, само мост проблем. Мост је истиче Николић, само један од објеката саобраћајнице која би пролазила изнад Тивта. Саобраћајница би изнад Тивта, на падини брда Врмац, тврди она, произвела снажан визуелни утицај на културни пејзаж који има велику видљивост, било како да се долази у Боку – бродом, авионом или аутом.
“Црногорска обала је стјеновита и стрма и од Будве према југу, па треба размотрити који би утицај на пејзаж произвела саобраћајница и тим дијелом трасе. Није познато да ли је питање моста и собраћајнице сагледано упоређујући различите аспекте, то јест који ће проблем ријешити наспрам оних које ће произвести – утицај на пејзаж, утицај на баштину, утицај на свакодневни живот грађана. Јер, пројекат дијели простор на онај са једне и са друге стране саобраћајнице… Није небитна ни потенцијална цијена изградње на терену који је овакве морфологије и геологије”, истакла је Николић.
Шта кажу у Министарству капиталних инвестиција…
Одлука о повезивању двију страна Боке још није донијета, казали су за ЦИН-ЦГ представници Министарства капиталних инвестиција (МКИ), у чијем портфолију је и област саобраћаја.
“Још увијек нисмо добили довољно материјала и студија на основу којих бисмо дали предлог Влади за коначну опцију. Мост Вериге је био предмет више студија као и премошћавање подморским тунелом од Луштице ка Херцег Новом. Још увијек интензивно прикупљамо мишљења стручних лица из више области, као и коначну финансијску елаборацију пројекта”, навели су из ресора министра Младена Бојанића.
Министарство ће, истичу у одговору, поштовати став струке и подржати реализацију варијанте пројекта која испуњава све прописане националне и међународне услове и стандарде.
Мост се помиње и у Стратегији развоја саобраћаја за период 2019-2035. годину, коју је усвојила Влада Душка Марковића, у којој, између осталог, пише да се није у пуној мјери водило рачуна о “посебностима културно-историјског подручја Котора, које управо у зони Верига има препознату једну од најзначајнијих визурних оса при уласку или изласку из зоне најстроже заштите, тј. зоне која је уписана на листу свјетске баштине као изузетно вриједно културно добро”.
Процијењени утицаји различитих сегмената Стратегије на параметре животне средине оцијењени тако што се оцјене А, Б или Ц сматрају прихватљивим. Оцјене Д и Е су, међутим, неприхватљиве. Баш те, неприхватљиве оцјене Д и Е, у Стратегији су дате за утицај који би мост Вериге имао на културну баштину предјела.
“Највећи утицај очекују се на културно-историјску баштину општине Котор, посебно имајући у виду да се на територији Црне Горе највећи број споменика културе налази у општини Котор (31 одсто)”, наводи се у документу.
Утицај на пејзаж такође носи неприхватљиву оцјену Д. “Најзначајнији утицај Стратегије очекује се на пејзажну јединицу/предио Бококоторског залива усљед планиране изградње моста Вериге”, наводи се у документу.
На питање да ли би градња моста Вериге утицала на статус Котора, координаторка Националне канцеларије за сарадњу са УНЕСЦО Милица Николић упутила је новинаре ЦИН-а на Министарство просвјете, културе, науке и спорта. Из ресора министарке Весне Братић, међутим, нису одговорили на питања ЦИН-ЦГ.
Министарка Братић је прошлог мјесеца учествовала на 41. Генералној конференцији УНЕСКО у Паризу.
Тада је казала да је “чланство у УНЕСКО један од стратешких приоритета наше спољне политике”, захвалила се организацији на подршци претходних година, “с циљем значајног побољшања очувања природне, културне и историјске области Котора”.
Она је у фебруару, након састанка са предсједником Општине Котор Владимиром Јокићем, поручила да је очување статуса Котора на Листи УНЕСКО и културне баштине, приоритет и за градске и за државне власти.
Јокић, такође, није одговорио на питања ЦИН-ЦГ о мосту Вериге.
ХН ће подржати само оно рјешење које је прихватљиво за УНЕСКО
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић казао је за ЦИН-ЦГ да ће тај град подржати само оно рјешење које је прихватљиво за УНЕСКО, наводећи да је изградња моста на Веригама “оспорена од стране УНЕСЦО-а”, али и да је од “неупитног значаја за цијелу Боку и Црну Гору сачувати статус Котора као града на Листи свјетске културне баштине”.
“У главну путну инфраструктуру у Боки се није озбиљније улагало од изградње Јадранске магистрале шездесетих година, због чега сваке године имамо саобраћајне чепове, вишесатна чекања која блокирају функционисање цијелог једног региона, незадовољне грађане и туристе”, рекао је први човјек Новог.
Управо из тог разлога из Херцег Новог се залажу за спајање двију обала залива на потезу између Зеленике и Кумбора ка Луштици, гдје су могуће обје опције – изградња тунела или моста, истакао је Катић. Он је казао и да је висок степен сагласности међу предсједницима општина Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва да је баш то оптимално и одрживо рјешење за спајање двију обала залива. Први човјек Херцег Новог поручује и да би то рјешење требало да буде и државни приортет.
И из тиватског Секретаријата за уређење простора за ЦИН-ЦГ казали су да је став те Општине да је умјесто Верига потребно проналажење алтернативног рјешења, “имајући у виду негативне ефекте које би мост произвео нарушавајући интегритет и визуелни идентитет културног пејзажа Боке Которске”.
Из Секретаријата наводе и да се у изради просторно-планских докумената, којима се предвиђа детаљније разматрање алтернативног рјешења саобраћајне везе која би водила преко Луштице.
“Појачаном инвестицијском активношћу на полуострву Луштица појавила се потреба директне путне везе између Херцег Новог и полуострва Луштица”, наводи за ЦИН-ЦГ предсједник тиватске Општине Жељко Комненовић.
Заједничка идеја је, појашњава он, да се размотри изградња подморског тунела између предјела Зеленика у Херцег Новом и предјела Шпиљице на полуострву Луштица. На оба краја тунел би се преко кружних токова спајао са будућим и постојећим путевима.
Из тиватског Секретаријата поручују да би се финансијска средства за изградњу наведених путева и подводног тунела обезбиједила из капитаног буџета Владе Црне Горе или повољним кредитним аранжманом.
На посљедњим новским изборима идеју поморског тунела помињали су кандидати за одборнике коалиције “Црно на бијело”, а тамошње власти предвођене ДПС-ом су 2015. промовисале исти пројекат, истичући да би изградња коштала око 100 милиона еура.
Не треба журити ни са тунелом, упозоравају из невладине организације Еxпедитио, наводећи да околина Херцег Новог и полуострво Луштица представљају дио заштићене околине (или буффер зоне) Природног и културно историјског подручја Котора.