Пише: Дијана Ћоровић
Имамо ли среће без слободе? Имамо ли времена да сада размислимо о томе од кога зависи наша слобода? Да је слобода уско везана за закон једне државе, сасвим је уреду. Међутим, када држава почне злоупотребљавати закон онда се морамо запитати ко је на челу власти спреман за тако нешто. Можда не би било кршења закона ако би сви у овој потрошеној земљи дрхтали испред владајуће партије и аминовали штогод надлежни одлуче. Него, очиглено да није мали број освијешћених грађана који уочавају кршење закона од самих носиоца власти. Да ствар буде јаснија, закон се спроводи све више над оним грађанима који су спремни да изнесу ту истину злоупотребе.
Не може се темељити напредак једне земље на страху. Казне и хапшења који се износе у јавност без пријеке потребе су заправо намјерно издигнути на ниво свеукупне пажње. То је још један од начина да се доведе до компромитовања неко ко није истомишљеник овог режима. На тај начин многи људи ће се препасти, али кога брига што такви поступци уносе додатни немир и панику када је власт у њиховим рукама. Не може се заснивати власт на страхопоштовању. Да ли су казне у овом добу коронавируса неопходне? Јесу. Али казне које руше мјере заштите опште безбиједности од корона вируса. Међутим, те мјере заштите не може рушити угледна професорица у годинама па да тај бич закона може оплести по њеном имену своју вијугу. Све то посматра народ ове земље, уплашено или храбро, зар је важно? Важно је да на таквим поступцима народ може видјети колико брижно се чува грађанство од тешке ситуације коронавируса. Народ којим влада овај режим то посматра и пита се да ли овај режим има мјере заштите за одбрану и очување мира у овој ситуаацији? Игледа је ипак режиму битније да спроведе мјере свог интереса упркос паници која је међу људима.
Не осваја се тако повјерење грађана. Не може се таквим путем још дуго ходити. Зар није нови закон о вјероисповијести показао да је ово народ који жели да задржи част и правду своје бити? Зар није повјерење пукло када сте се дрзнули да дирате оно најсветије наше? И умјесто да пратите вољу народа и повучете распамећени приједлог, ви се доказујете силом. Па какав је то режим? Да ли заиста уживате у таквом владању ? Ако уживање у власти представља гушење гласа сваког појединца из километарских колона који узвикују “Не дамо Светиње!“, шта је онда ваша сврха? Сигурно не у томе да угодите народу, већ да угодите својим интересима.
Можда је контрадикторно вашим ставовима али размислите о томе да чујете шта вам овај народ поручује јер вас исти оцијењује у гура од себе. Године које су вам дали на тзв повјерење донијеле су урнебес од незапослених лица која пате за својом кором хљеба. Урнебес је и у многим кућама гдје нервоза због немаштине сије љуте разговоре и нервозу. Урнебес је међу вашим народом. Грађанин који гласа за овај урнебес је као парола. Чисто сумњам да је једном таквом грађанину суђено да икад упозна свој прави живот. Такав грађанин може само да чепрка по наличју своје стварности. Јер, ко преузме паролу за интерес појединца никад више не може добити своју слободу. Неки су утонили, након толико година владавине, у глувило и слијепило незнања. Сувопарно подигну паролу кад се то од њих иште. А не мора тако.
Сада имате прилику да видите колико срчано се чува народ. Како пролазе дани корона вируса све је више прилика гдје се открива куда шиба бич валадајуће партије. Бијесни по закону, по грађанима који би да сачувају разум о слободи, бијесни по новцу наших грађана, бијесни од панике јер повјерење народа губи. И колико год да бијесни народ све више схвата да су то његови последњи трзаји. Могу се баш овог прољећа пробудити оне успаване пароле, па се активирају њихова успавана чула ако им трачак слобода неко шапне. Па се деси деси чудо и пароле опет постану људи. Слободни људи.