Током фебруара Румија је била окована ледом, тако да нијесмо могли отићи до цркве Свете Тројице да служимо Литургију. Богу хвала, грануо је диван март. Данас нас је на Литургији у Румијској цркви било петнаест, записао је о. Јован Пламенац
Током фебруара Румија је била окована ледом, тако да нијесмо могли отићи до цркве Свете Тројице да служимо Литургију. Богу хвала, грануо је диван март. Данас нас је на Литургији у Румијској цркви било петнаест, записао је о. Јован Пламенац.
„Свако ходочашће на Румију је другачије, скоро увијек се нешто догоди први пут. Данас је први пут било да сам служио Литургију са два ђакона: Иваном Црногорчевићем, који служи у цркви Светог Ђорђа у Подгорици, и Дејаном Томовићем, који служи у барском Саборном храму Светог Јована Владимира“, истакао је о. Јован и додао:
Њих двојица су били истовремено и појци. Просто је невјероватно како су синхронизовано служили и одговарали на Литургији. Као да су мјесецима вјежбали за овај дан. Угођај богослужења учинили су ми као да сам се нашао између два анђела.
Ђакону Ивану ово је било први пут да служи у Румијској цркви. Долазио је он раније на службе овдје, али то је било прије него је рукоположен. Румија га је, као ђакона, све вријеме чекала. Он је вјенцу њене славе и славе цркве на њој пришио особити драгуљ опјевавши је у пјесми „Весели се српски роде“, коју тако родуљубно моћно пјева његова жена Даница.
Није нас било пуно данас на Литургији, али сабрали смо се из Бара, Подгорице, Будве…, тројица ходочасника дошла су из Витеза, из Босне и Херцеговине, на служби је био и један Њемац, записао је о. Јован.