„На свим својим путевима знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати.“ (Свети Сава)
„Јер пут је кратак, браћо моја, љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда. (Свети Симеон Мироточиви – Стефан Немања)
„…Путује без пута / И пут се пред њим рађа./ (Васко Попа, „Путовање Светог Саве“)
Свети Сава (Растко Немањић, 1175-1236) је био први поглавар – архиепископ аутокефалне Српске православне цркве и утемељитељ Зетске епископије, просвјетитељ, законодавац, државник и дипломата и предани служитељ Богу и своме српскоме народу.
Још од дјетињства свога био је посвећеник Богу и дане је проводио у читању „божанствених, светих књига“. Већ са својих седамнаест љета, 1192.године, отишао је и грчку Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Добио је монашко име Сава, које је јеврејског поријекла и настало је од ријечи „саба“, што значи – преображен, праведан.
Заједно са својим оцем, Светим Симеоном Мироточивим – Стефаном Немањом, пред крај Симеоновог земнога живота, на Светој Гори, подигао је манастир Хиландар, духовно и културно средиште српске средњовјековне државе.
Почетком 13. вијека, Свети Сава је измирио своју међусобно завађену браћу, Вукана и Стефана, над моштима њиховог оца – Светог Симеона Мироточивог.
Васељенски патријарх Манојло Први Цариградски, уз сагласност цара никејског, Теодороса Првог Ласкариса, рукоположио је потоњег Светог Саву, 1219.године, за првог архиепископа српског.
Свети Сава је организовао превођење Номоканона (Законоправила) или Крмчије – Зборника византијских закона који су се односили на цркву, те на односе цркве и државе. Тиме је утемељио српску државу на својеврсном уставу и закону.
Теодосије, у „Житију Светог Саве“, каже:
„…Примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше…И не само да је био углед или законодавац инонцима (странцима – М.Г.), него се и прије светитељства дјелом, као апостол, показиваше…“
Свети Сава је, за своју земљу, обављао и важне дипломатске мисије. О томе свети владика Николај Велимировић пише:
„У њему су се срели Исток и Запад, у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању, као источњак, а енергичан у акцији, као западњак…Ту је лежала велика духовна снага…“
Све људе је сматрао Божјим бићима. Од властеле је захтијевао да са слугама поступају „као себи равнима“. „И ви сте од истог земног праха, као и они“, говорио је.
Свети Сава је, још за свога земнога живота, уживао велики углед у православном свијету. Више пута је путовао по библијској Светој земљи. Једна анегдота је везана за манастир Светог Саве Освећеног, који се налази у Јудејској пустињи, између Витлејема и Црног мора. Тај светац је у 6.вијеку оставио је завјештање да се послије његове смрти принцу који буде дошао у манастир преда његов штап и Богородичне иконе. Тај принц је био Свети Сава Српски.
Вјековни Савин култ у народу – светосавље је био веома јак. И Иво Пилар (1874-1933, хрватски геополитичар, правник и историчар, изразито антисрпског опредјељења) писао је да Срби могу да опстану и без државе и без војске, али не могу „без Светог Саве и светосавске народне цркве“.
Из тог разлога, Синан-паша је наредио да се Савине свете мошти спале на Врачару, 1594.године. Милан Кашанин (1895-1981,историчар умјетности и књижевности, као и књижевник) је сликовито казао да су се тада Савине мошти „расуле у светлост“.
Предање каже да мошти нијесу могле да горе, све док Турци нијесу заложили винову лозу. Тек са чокотима винове лозе изгорели су посмртни остаци светитеља. Према народним вјеровањима, винова лоза је и загробна биљка која најчешће расте на гробовима светитеља.
Савиндан, 27 (14).јануар је био школска слава, у Србији од 1840. а у Црној Гори од 1856.године, све до 1945.године и побједе комунистичког, безбожничког режима. У Србији је Савиндан поново школска слава од 1990.године, а у Црној Гори тек треба да се изборимо за неоспорно српско име историјске Црне Горе.
И као архангел небески, Свети Сава непрекидно бди над судбином српскога народа. Мојој супрузи се указује као свјетлосно биће наднаравног сјаја и љепоте. Ево неколико указања Светога Саве, која смо, дуже од деценије, преносили руским амбасадама у Подгорици и Београду, Српској Патријаршији и на друге адресе:
-Србија и Црна Гора морају бити у најближим, прије свега војним, односима са Русијом. (23.8.2010.)
– Американци потпуно контролишу Министарство одбране Србије, команду Војске Србије, тајне службе Србије, као и медије који имају задатак да анестезирају српску јавност. (22.12.2010)
– Србија, ни под каквим условима, не смије признати независност лажне државе Косово. То би довело до даљег разбијања Србије и нестанка Републике Српске. Црној Гори и Србији нема спаса без политичког, економског и војног савеза са светом мајком Русијом. (22.8.2011.)
– По претходно разрађеном западном и исламском сценарију, Републици Српској је изрежиран „случај Сребреница“ и уз помоћ страних плаћеника и поткупљених Срба у Војсци Републике Српске. (13.7.2012.)
– Српски народ мора много више да поштује своје светиње, своје хероје и недужне ратне жртве, те да свијету стално обзнањује геноциде над српским народом у 20.вијеку. (5.8.2013.)
– Више него икада, неопходно је формирање савеза држава са већинским православним становништвом и других заинтересованих држава, на челу са Русијом. Такав савез би био брана од све агресивнијег и неморалнијег Запада, али и од све опаснијег и фанатичнијег ислама. (28.8.2013.)
– Храстови-записи, код села Савинац и на другим мјестима у Србији не смију се сјећи. Ти храстови су жива црква, односно мјеста анђеоске саборности, преко којих се сабира и усмјерава снажна позитивна енергија која штити околно становништво од елементарних непогода, заразних болести и у ратовима. (10.7.2015.)
– Србија је бачена на кољена и слабија је више него икада у својој историји. По задатку западних ментора, Александар Вучић треба да у процесу даљег слабљења Србије одигра главну улогу. (22.4.2016.)
– САД, В. Британија и Њемачка неће дозволити да Србија постане чланица ЕУ, чак ни кад се не би противила да лажна држава Косово постане чланица УН. (14.6.2016.)
– СПЦ и српски патриотски интелектуалци требало би да много боље упознају световну јавност са учењем великог духовника, духовног филозофа, српског патриоте и русофила Светог Јустина Поповића, а новосаграђене богомоље и Србији, Црној Гори и Републици Српској требало би посвећивати и овом светитељу. (31.10.2017.)
– Питање окупираног светог Косова и Метохије треба да остане у стању тзв. замрзнутог конфликта, у погледу свега онога што би значило изричито или прећутно признање државности лажне државе Косово. Вријеме ради за свету Русију, али и за Србију, уколико буде у политичком, економском и војном савезу са њом. (2.4.2018.)
– У не тако далекој будућности, због сиромаштва, крвавих сукоба албанских наркомафијашких кланова и смртоносне епидемије, велики број Албанаца са КиМ ће се селити у западну Европу и Албанију. Геополитичке околности се мијењају у корист Русије. Неопходна је и изградња руске војне базе на територији Србије. Србија неће никад постати чланица ЕУ, ако њено руководство не пристане на даљу државну и националну дезинтеграцију. (31.8.2018.)
– Александар Вучић има задатак да у режираном тренутку Србија једнострано раскине све међудржавне споразуме са Русијом који су, суштински, противни интересима западних мегакапиталиста, а формално који нијесу у складу са прописима ЕУ. (28.12.2018.)
– Србија не може опстати као држава ако призна лажну државу Косово, у било којој варијанти. Александар Вучић је доведен на власт са задатком да Србија призна ту злочиначку назови државу, те да постепено и перфидно уводи Србију у НАТО пакт. (26.5.2020.)
„…да живимо сви у слози, / Свети Саво ти помози /…“
Слава Теби и хвала, Свети Оче Саво, просвјетљуј нас за Царство Небеско!
Милан Гајовић, Подгорица
17.јун 2021.године