Слобода је конструктивна критика постојећег стања
Рече, једном давно један од највећих. И то рече када није било једноставно то рећи. Не слутећи да ће бити слоган који ће ево и данас имати своје значење. Много је воде од тада протекло Лимом, Морачом, Таром etc, etc али се ама баш ништа од тада није промијенило. Имали смо и тада партијске војнике, достављаче информација разноразних служби и народ који је све то годинама трпио и надао се неким бољим временима.
И дођоше боља времена, али поново за партијске и службине доушнике иако смо на папиру имали вишепартијски систем. Само су боље живјели одани ДПС-у и сателитским странкама. Напокон када је и тај систем пао прије непуне двије године и када смо са пуним правом очекивали да ћемо дисати пуним плућима наши фаворити нам загорчаше живот.
Показаше нам да је систем направио своје и да није само довољно промијенити власт да би обичан човјек имао шансу, већ је потребно много више. Потребно је промијенити свијест и колективни менталитет да нико није Богом дан већ да повјерење треба заслужити. Потребно је промијенити тај понизнички став и укоријењену свијест да сви боље знају од нас шта нам је чинити.
Тада, вјероватно, по своје мишљење се неби ишло у стране амбасаде већ би свијест да оно што тренутно јесте је искључиво заслужан тај исти народ који је и донео слободу.
Бити политичар је увијек било јако корисно. Прегршт незаслужених привилегија, апанажа, станова и много чега још. А Црној Гори је превише политичара. Нама требају државници.
Зато господо, ако у побједничкој већини из августа 2020. има државника, кормило у руке и дајте свима нама шансу.
Ми вама више нећемо. Сити смо ваших партијских препуцавања, личних анимозитета, сујета. Или се уозбиљите или заједно са диктатором на смјетлиште историје.
Слобода није подметање идеолошки било какве форме.