Продужен притвор оптуженом за недозвољене полне радње
Окривљени за недозвољене полне радње М.Л. испричао је у тужилаштву да је под дејством алкохола непримјерено дирао малољетну дјевојчицу, након чега га је десетак особа претукло и заробило до доласка полиције.
Тај оптужени остаје иза решетака, након што је Апелациони суд као неосновану одбацио жалбу његових бранилаца, на рјешење да му се продужи притвор…
У образложењу такве одлуке, судије цитирају и детаље из оптужнице Вишег државног тужилаштва у Подгорици, односно изјаву окривљеног.
Наводе да је током саслушања он испричао да је критичног дана био ангажован од стране филмске екипе “да доведе коња у власништву свог комшије”, али да је да је током цијелог дана конзумирао ракију – око литар и по…
Рекао је, како пише, да је сједио на клупи и да је у једном тренутку поред прошла дјевојчица стара, “по његовој процјени, око 10 година”, након чега ју је обухватио око појаса, сјео у крило и непримјерено пипао.
”Тврдећи да је био под дејством алкохола и да не зна зашто је то урадио, наводећи да је дјевојчица устала и побјегла, да је и он кренуо да бјежи, али га је екипа, њих око 10 лица, ухватила и тукла а затим и задржала на лицу мјеста до доласка полиције”, наводи се у списима Тужилаштва, које цитирају судије Апелационог суда.
Додаје се да су и шест свједока “на увјерљив, дослиједан и детаљан начин описали своја сазнања везана за критични догађај”.
Констатују да из тих доказа доведених у међусобну везу, произилази основана сумња да је окривљени Л. М. извршио кривично дјело стављено му на терет оптужницом, а што је основни предуслов да би се према неком одредио, а самим тим и продужио притвор.
”Док ће чињеница да ли је окривљени заиста извршио кривично дјела које му се ставља на терет бити утврђена у даљем току кривичног поступка”.
Констатују да је првостепени суд основано продужио притвор окривљеном: “Па имајући у виду тежину кривичног дјела, која се огледа кроз висину Кривичним закоником прописане казне за исто, те да окривљени у наредном дијелу кривичног поступка може бити оглашен кривим за исто и осуђен на релативно високу казну затвора, која га чињеница, објективно посматрано не може оставити равнодушним у његовом односу према правосудним органима, а у смислу одазивања на позиве од стране истих или да се да у бјекство и скривање за случај да се нађе на слободи. Доводећи ове чињенице (животну ситуацију у којој се нашао окривљени) у вези са чињеницом да је након извршења кривичног дјела стављеног му на терет покушао да побјегне у чему је био спријечен од стране присутних грађана и задржан до доласка полиције, а што ни сам окривљени није спорио, то наведене чињенице у својој укупности указују на основану бојазан од бјекства окривљеног уколико би му било омогућено да се у даљем току поступка брани са слободе”.
Извор: Вијести