У београдској Палати Србија сјутра би требало да буде одржана церемонија потписивања Међународног споразума о размјени података о имовинским картонима, на којом би осим црногорских учествовали и представници Србије и Сјеверне Македоније
Агенција за спречавање корупције ускоро ће моћи да испитује да ли црногорски функционери имају непријављене приходе и имовину ван граница Црне Горе.
У београдској Палати Србија сјутра би требало да буде одржана церемонија потписивања Међународног споразума о размјени података о имовинским картонима, на којом би осим црногорских учествовали и представници Србије и Сјеверне Македоније.
У образложењу Међународног споразума се истиче да “многи корумпирани јавни функционери троше своје стварно богатство у иностранству”.
“Купују некретнине, посједују компаније или полажу новац на иностране банковне рачуне. Релативно је лако сакрити богатство. Јавни функционери једноставно не пријављују своју инострану имовину, иако је пријављивање имовине у иностранству обавезно у већини, ако не и у свим системима за пријављивање имовине”, наводи се, између осталог, у образложењу.
Израда Међународног споразума резултат је Регионалне антикорупцијске иницијативе (РАИ), чија је чланица Црна Гора. Висока представница Црне Горе у РАИ је представница Агенције Марина Мићуновић.
Мићуновић је за “Вијести” појаснила да је циљ Споразума да омогући административну размјену података о имовини јавних функционера између националних антикорупцијских тијела држава потписница која се баве провјером прихода и имовине, како би се омогућила провјера имовине ван граница националних држава.
“Црна Гора, формирањем преговарачког тијела и потврђеним присуством на церемонији потписивања споразума, у овој фази се јасно опредијелила да жели да буде потписница. Споразум је осим за чланице РАИ, отворен за потписивање и за све државе чланице Европске уније, јер је у питању први споразум ове врсте у Европи”, казала је Мићуновић, која је начелница Одјељења за међународну сарадњу, стандарде и односе са јавношћу Агенције.
Поред Црне Горе, чланице РАИ су и Хрватска, Албанија, Србија, БиХ, Сјеверна Македобија, Румунија, Бугарска и Молдавија.
“Након потписивања Споразума, да би се омогућила његова пуна имплементација, остаје да се види колико су државе овог региона законодавно и оперативно усклађене и спремне за његову примјену”, казала је представница Агенције и Црне Горе при РАИ.
Према тексту споразума, подаци које контакт тачке могу да размјењују и обухватају, између осталог, су подаци преузети из база података које одржавају јавни органи или приватни субјекти, а односе се на порезе, банковне рачуне, хартије од вриједности, привредна друштва, трастове и фондове и сличне правне аранжмане и субјекте, некретнине, возила и другу покретну имовину, те права на интелектуално власништво.
Документ је резултат три радионице одржане 2015. и 2016. године и два преговарачка састанка, од којих је један одржан у Подгорици 2019. године. Коментаре на споразум доставила је и сама Европска комисија. На самиту лидера земаља ЕУ и западног Балкана у 2017. години позвано је на усвајање споразума.
На том самиту поручено је да ће успостављање механизма за размјену података међу националним надзорним тијелима у земљама региона додатно ојачати одговорност јавних функционера и унаприједити борбу против корупције на регионалном нивоу.
Компаније у иностранству као посредници
У образложењу споразума наводи се да многи корумпирани јавни функционери купују некретнине, посједују компаније или полажу новац на иностране банковне рачуне.
Они, појашњава се, могу да јачају своје приватне интересе користећи стране компаније као посреднике.
“На примјер, јавни функционери се могу пријавити на тендер у министарству у којем раде путем компанија које посједују у иностранству. Међутим, етичка тијела задужена за провјеру тачности пријављене имовине могу приступити само домаћим базама података”, наводи се у дијелу документа зашто је потребан споразум, а који се налази на сајту РАИ.
Буџет 1,49 милиона, неће испод законског минимума
Савјет Агенције је на јучерашњој телефонској сједници утврдио Нацрт буџета Агенције за 2021. годину у износу од 1,49 милиона еура.
У саопштењу са сједнице наводи се да је буџет планиран у складу са Законом о спречавању корупције.
“Који прописује да одобрена средства за функционисање и рад Агенције не могу бити мања од 0,2 одсто текућег буџета, као и са ревидираним смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2021–2023. године”, наводи се у саопштењу.
Влада је, саопштено је на сједнци Савјета у понедјељак, тражила да усвоје буџет који је мањи за више стотина хиљада еура, односно испод законсског минимума.
Из Савјета су поручили да се потез Владе може тумачити као финансијски притисак на Агенцију али и да се као посљедица могу очекивати негативне оцјене ЕК.
(Вијести)