Без икакве резерве ово кажем, у историји црногорског парламентаризма није било бољег предсједника Скупштине Црне Горе од Алексе Бечића.
Није тешко бити најбољи кад су му конкуренти Дарко Пајовић, Ранко Кривокапић, Иван Брајовић. Професионалност у вођењу сједница Скупштине је нешто по чему се Бечић познаје. Спречавање ескалације конфликата није било лако, нарочито кад имате посланицу СДП-а која константно говори о непостојећој угрожености државе и кад посланици гађају једни друге пословницима итд. Све је то Бечић успио својим радом да амортизује.
Ово све кажем као члан Фронта, који се значајно идеолошки разликује од Демократске Црне Горе. Овдје не браним његову политику већ његову професионалност. Одговорно тврдим да у свом професионалном ангажману као Предсједник Скупштине, Бечић није направио нити једну једину грешку. Био бих лицемјер кад то не бих цијенио са људског, моралног и политичког аспекта.
Сјутра ће се у Скупштини Црне Горе гласати о његовој смјени која је пак неизвјесна јер постоји проблем у једној политичкој структури која се изгледа „смувала“ са ДПСом и гласају како им одговара. Њиховим гласовима је смијењен министар Лепосавић, изгласано је 5-6 Закона, па је њиховим гласовима пала и Влада. Владу Здравка Кривокапића при њеном паду нисам бранио, нити ми је падало на памет да је браним након свега што се десило. Мислио сам и мислим да је политика те Владе катастрофална и да је он солидно допринио томе посвађавши се са свима политичким актерима у Парламенту (и са својим савјетницима такође). Могло се и то завршити другачије, али било је како је било.
За будући договор парламентарне већине, који се увелико најављује и који подразумијева нову Владу, смјена Алексе Бечића представља преломну тачку. Уколико је свим актерима већине до договора, Бечић сјутра НЕЋЕ бити смијењен.
Искрено речено, нема никаквог разлога да га смијене, осим политичког реваншизма (који је нпр. Кривокапић спроводио над ДФом) а свјесни смо да то није одговоран нити професионалан начин вођења политике.
Ако се ипак смијени овако, без адекватног разлога и због неких личних анимозитета, биће интересантно посматрати одговор Демократа. А тај одговор ће, све су прилике, подржати и ДФ. Не знам, искрено, колико је паметно ратовати са двије највеће политичке структуре владајуће већине, а одбацујући договор, само због неких личних ставова и анимозитета.
Демократија у договору лежи!