Од почетка епидемије вируса корона, Институт за јавно здравље (ИЈЗ) је на тестирање узорака у лабораторији у Њемачкој потрошио 240 хиљада еура, што је било довољно за набавку неопходне опреме за значајно повећање капацитета за тестирање на вирус у Црној Гори и опремање још најмање двије лабораторије, показује документација коју је анализирао Истраживачки центар МАНС-а.
Током јула Институт за јавно здравље је у лабораторију Eurofins/LifeCodexx из Ebersburga у Њемачкој послао прву пошиљку од 1.958 узорака, за чије тестирање је плаћено око 107 хиљада еура. Друга пошиљка је услиједила у септембру, када је упућен контингент од 1.118 узорака, што је Институт коштало још 61,5 хиљада еура.
Коначно, овог мјесеца је у Њемачку послат и трећи контингент од 1.280 узорака, за који Институт очекује фактуру од још 70 хиљада еура.
У понуди ове њемачке лабораторије се наводи да цијена појединачног теста на корона вирус износи 55 еура која, осим самог тестирања, обухвата и обраду података, те слање извјештаја Институту. На ову цијену треба још додати и трошкове транспорта узорака до лабораторије Еурфинса у Еберсбургу, граду поред Минхена.
Са друге стране, подаци показују да се Институт за јавно здравље два пута обраћао Министарству здравља како би им се повећали капацитети за тестирање на вирус корона. Допис је први пут је упућен почетком јула, када је тражена набавка опреме која би повећала капацитете Института за 20-30 одсто.
Након тога, Влада је одобрила набавку опреме за тестирање и припрему узорака, вриједну око 97 хиљада еура. Ипак, Институт је тендер за ову набавку спровео тек мјесец и по дана касније, док је уговор са подгоричком компанијом „Фармалаб” потписан 10. септембра.
Том приликом је набављен ПЦР апарат марке „Тхермо Фисхер” и аутоматизовани/роботизовани систем за припрему ПЦР реакционе смјеше који су неопходни за припрему узорака и само тестирање. Други пут се Институт обратио за помоћ крајем септембра, тражећи још 350 хиљада еура за проширење својих капацитета. Међутим, према подацима Управе за јавне набавке, овај тендер још увијек није расписан. У међувремену, Институт је, умјесто повећања сопствених капацитета, потрошио 240 хиљада еура на тестирање узорака у иностранству.
Епидемиолог и предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић у изјави за Истраживачки центар МАНС-а истиче да су Влада Црне Горе и Национално координационо тијело (НКТ) на вријеме морали узети у разматрање унапређење инфраструктуре за тестирање.
– Од самог почетка пандемије, односно епидемије у Црној Гори, ми смо у више наврата упозоравали да је потребно нешто предузети поводом кадровске политике, и поводом инфраструктурних и свих других капацитета у ПЦР дијагностици у Институту за јавно здравље. Наговијестили смо више пута да тамо постоји осам микробиолога, да цијела ПЦР дијагностика већи дио времена почива на три особе, а од септембра на само двије висококвалификоване особе, а ако говоримо и о техничарима – тај број не прелази 10 особа које су запослене на вирусологији.
Поповић Самарџић истиче да су и НКТ упознали са овим проблемем.
– У више наврата смо разговарали, имали смо и један састанак са Милутином Симовићем, предсједником НКТ-а, када смо му указали на значај набавке нових ПЦР уређаја. Он нас је обавијестио да на Пољопривредном факултету постоји један ПЦР уређај, и потенцијално на Медицинском факултету. У разговору са директором Института Бобаном Мугошом истакла сам значај да се ти ПЦР уређаји што прије ставе у рад и да се технички едукују микробиолози и запослени на Институту, а који тренутно нису оптерећени послом јер је корона сада у епицентру, а неки готово и да немају посла – рекла је за Истраживачки центар МАНС-а Поповић Самарџић.
На питање колико је била исплатива стратегија да, умјесто благовремене набавке опреме, Институт троши буџетска средства на тестирање у иностранству, казала је да сматра да се ради о неодговорној и неодрживој одлуци.
– Питам се да ли су у ИЈЗ-у уопште правили структуру трошкова, тј. разматрали колика је исплативост слања тестова у Њемачку. Не знам из ког разлога упорно одбијају да повећају и побољшају људске ресурсе унутар ПЦР дијагностике, на вирусологији, и негђе је тај мањак људи који могу да испрате рад на толико ПЦР уређаја и изговор да се не набављају нови уређаји.
У септембру ове године Институт за јавно здравље је напустио начелник вирусологије др Зоран Вратница, како би наставио своју каријеру у својој приватној здравственој установи „Дијагностика” у партнерству са супругом директора Института Бобана Мугоше.
Поповић Самарџић упозорава на штетност такве праксе, те опасност од урушавања јавног здравственог система.
– Доктор Вратница напушта Институт у тренутку када оставља за собом преко 1.000 необрађених узорака и одлази у своју приватну лабораторију да ради исту ствар. „Дијагностика” је једина приватна лабораторија која је направила брзе тестове које је одобрила Свјетска здравствена организација, а то је информација коју је имао директор Института. То су тестови који се користе због добре специфичности која је слична ПЦР-у, резултат добијате много брже, а он вам омогућава лакше оријентисање и брже функционисање. Како су ти тестови дошли прије у „Дијагностику” него у Институт за јавно здравље? Та чињеница не улива повјерење у рад директора Мугоше – казала је епидемиолог Милена Поповић Самарџић.
Извор: Дан