Кандидати у другом кругу предсједничких избора, центриста Емануел Макрон и лидерка екстремне деснице Марин Ле Пен вечерас у поноћ завршавају кампању пред други круг предсједничких избора у неђељу, док гласачи имају задатак да бирају између двије потпуно различите визије свијета и будућности.
Према посљедњим анкетама, Макрон, који би освојио од 54 до 56,5 одсто гласова, на путу је да освоји други мандат и борави још пет година у Јелисејској палати.
Његов поновни избори би представљао велико олакшање у Француској, али и у иностранству, гђе се страхује да екстремна десница преузме вођство једне свјетске силе, чланице Савјета безбједности УН и земље која посједује нуклеарно оружје.
Лидери Њемачке, Шпаније и Португала недавно су позвали на избор „демократског кандидата“ у Француској.
Многи званичници у свијету не би жељели да буду свједоци поновних популистичких потреса који су извазвали Брегзит, или избор Доналда Трампа у САД.
У првом кругу предсједничких избора одржаних 10. априла, више од 30 одсто гласало је за екстремну десницу, 23,25 одсто за Ле Пенову и 7,07 одсто за другог представника екстремне деснице Ерика Земура.
Макрон је послије пет година на челу земље изазвао незаводољство Француза због разних криза, од грађанског покрета Жути прслуци до епидемије корона вируса и рата у Украјини.
Према истраживању Центра за политичка истраживања престижне школе Сијанс По у Паризу, 38 одсто бирача Марин Ле Пен изјаснило се да гласа за њу само да би Макрону блокирало даљи пут.
Аналитичари страхују од уздржаних бирача сматрајући да ће разлика међу кандидатима бити мања уколико уздржаност буде већа.
Предсједнички избори одржавају се у свјетлу рата у Украјини и француског шестомјесечног предсједавања Савјетом Европске уније.