Без одговора питања којим је каналом трансфера новца ушло близу 30 милиона у Црну Гору и у којој валути
Централна банке (ЦБЦГ), позивајући се на пословну тајну, јуче није одговорила на питање “Вијести” да ли су двије трансакције новца које су у оквиру АДМАС пројекта из кредита из Абу Даби фонда за развој легле на специјални рачун у Првој банци евидентиране у систему врховне монетарне институције.
“Поводом питања о међународним платним трансакцијама из 2015. године и 2017. године нијесмо у могућности да доставимо тражене податке, јер они представљају пословну тајну. У складу са чланом 54 став 1 Закона о платном промету подаци до којих пружалац платних услуга дође у току пословања, а односе се на корисника платних услуга, укључујући и податке о његовој личности, као и подаци о платној трансакцији и стању и промјенама на рачуну за плаћање корисника платних услуга чине пословну тајну и могу се доставити само у изузетним случајевима прописаним законом, а у које овај захтјев не спада. Уз то, чланом 84 Закона о ЦБЦГ прописана је обавеза чувања тајности информација и података који, у складу са законом или другим актом, представљају тајну, осим у случају изузетка у које не спада овај захтјев”, званични је одговор из ЦБЦГ којом руководи гувернер Радоје Жугић.
Путеви новца
Позивајући се на иста законска рјешења није одговорено на питања како је прошло ово плаћање, односно да ли преко свифта или неким другим каналом трансфера новца и ко је коресподентска банка, у којој валути је послат новац, доларима или еурима и ако је новац послат у доларима гдје је извршена евентуална конверзија у еуре и ко сноси трошкове евентуалне конверзије.
На специјални рачун у Првој банци, мимо система државног трезора (Министарства финансија) од 50 милиона кредита у доларима, за које је дата државна гаранција 2015. године је легло 15 милиона долара, а 2017. године 14,6 милиона долара. Ово је званично саопштио министар пољопривреде Александар Стијовић. Стијовић је до података дошао, како је рекао, након што је скинута ознака тајности са дијела докумената у вези АДМАС пројекта и све је предао Специјалном државном тужилаштву (СДТ) да се утврди има ли елемената за проширење истраге.
Када је прва транша новца уплаћена на рачун у Првој банци Жугић је био министар финансија, а када је уплаћена друга транша новца 2017. године министар финансија је био Дарко Радуновић. Он је крајем 2016. године замијенио Жугића на тој позицији који је на јесен те године изабран за гувернера.
Према годишњем извјештају о пословању Прве банке за 2016. годину, Радуновић је до 29. септембра био члан Одбора директора, односно у вријеме када је прва транша кредита легла на специјални рачун. Стијовић је казао да је прва транша кредита уплаћена у августу 2015. године, а друга у јуну 2017. године.
Колатерал за гаранцију
Стијовић је саопштио да морају од кредитора из Абу Дабија да траже гаранцију пошто је нема у државном трезору, те да не знају њен садржај и шта су обавезе државе.
Ова гаранција је обезбијеђена додатним колатералом, што је Жугић званично саопштио на конферецнији за новинаре у октобру 2014. године када је Влада утврдила предлог буџета за 2015. и када је он најавио да ће се издати ова гаранција.
“Одобрили смо неколико нових гаранција и оно што је водило Владу и нас у Министарству финансија је, истичем јасно, да ћемо давати само одрживе гаранције које неће имати ризик пада на терет буџета, па смо допунили члан предлога закона о буџету да за сваку дату гаранцију је неопходно обезбиједити колатерал. Јесте мало банкарски, али је то са аспекта сигурности и оних позиција које се тичу самих датих гаранција свакако мањи степен ризика и мањи ниво рањивости јавних финансија. Једна је гаранција везана за пољоривреду и ту смо нашли простора да оснажимо и повећамо запосленост и капацитете, али и по том основу дата гаранција за собом повлачи адекватан колатерал датог нивоа који ће смањити ризик пада на терет буџета”, рекао је Жугић, не прецизирајући детаље у вези са колатералом.
Веза са Првом банком
СДТ је истрагу у вези са овим случајем прогласило тајном због чега не може да говори о даљим поступцима, односно хоће ли саслушати Жугића и предсједника Општине Никшић, односно бившег министра пољопривреде Милутина Симовића, који је дао налог за уплату друге транше кредита, док се за прву не зна ко је одобрио.
Стијовић је саопштио да је Жугићев потписа на преведеним уговорима о зајму и кредиту, док се у оригиналима на енглеској верзији налази потпис бившег директора ИРФ-а Зорана Вукчевића. Бивши министар пољопривреде пољопривреде Петар Ивановић који је сада посланик ДПС-а и савјетник предсједника државе Мила Ђукановића се наводи у уговорима као свједок. Прву банку контролише Ацо Ђукановић, брат предсједника државе. Жугић је раније био у ревизорском одбору Прве банке.
Жугић, Симовић и Ивановић тврде да су законито радили.
СДТ је у овој истрази саслушало Ивановића и Вукчевића због сумње да су злоупотријебили службени положај, те да су дозволили ненамјенску расподјелу и трошење новца кредита из Абу Даби фонда. Због сумње да су починили кривично дјело – несавјестан рад у служби, у СДТ-у су исказ дали и некадашњи министар пољопривреде у прелазној влади 2016. године Будимир Мугоша и процјенитељ Милан Аџић, чији се извјештај о залозима фирми нашао у неколико спорних предмета.
Другог дана истраге специјална тужитељка Стојанка Радовић саслушала је Драгана Брковића, власника компаније “Вектра”, Љуба Перишића, чија фирма “Еко Пер” из Шавника флашира воду “дива” и бизнисмене Крста Кнежевића, Џемала Шкријеља и Владимира Кујунџића. Они су осумњичени да су незаконито трошили новац који су њихове фирме добиле од кредита из Абу Даби фонда.
У ревизији завршних рачуна нема података о уплатама
У подацима из буџета за 2015. годину пише да ће држава издати 101,6 милиона еура гаранција, од чега је за пројекат Инвестиционо-развојног фонда са Абу Даби фондом за развој за пројекат АДМАС 50 милиона еура.
У завршном рачуну буџета за ту годину не наводи се нигдје уплата прве транше од 15 милиона долара, а у ревизији завршног рачуну, коју је урадила Државна ревизорска институција (ДРИ), у извјештају о гаранцијама нема податка да је она издата. Иста је ситуација и са ревизијом завршног рачуна за 2017.године гдје нема уплате од 14,6 милиона долара.
(Вијести)