Пећ је град коме фали 18.000 Срба и Црногораца, али и око 3.000 Бошњака и Рома. У самом граду, осим свештеника, његове супруге и бебе има још петоро Срба. Тамо као да се оружани сукоб завршио јуче, куће порушене још увек стоје тако како су срушене 1999. и 2004. године. Темељи тих огромних кућа зарасли су у коров, а ту и тамо се виде типске куће које су градиле разне организације за повратнике. Нажалост, и оне су све празније.
Једино место окупљања је Пећка патријаршија која се налази на око два километра од центра Пећи.
„Имала сам свега и свачега у кући“, каже старица Зорка Џаврић. Иако се све променило, из Брестовика не жели да иде.
Без продавнице, амбуланте и школе, без посла и сигурне будућности, Срби који су остали таворе, обрађују своју земљу, она која није узурпирана и до које се може.
Мирно је и ситуација није као у Ђаковици, забрањеном граду за Србе како кажу. Они са својим комшијама сада немају проблема, понављају, не желећи да се подсћеају ни 1999. ни 2004.године.
„До сад ми смо у Пећи добро прошли. Ја сам међу првима овде, ни мушко ни женско није отишло у Пећ пре мене, прва сам отишла и њиховим аутобусом и њиховим таксистима, нисам имала горку реч стварно. Али нема народа, седиш цео дан у кући ко у затвору“, каже Славица Јашовић из села Сига.
„Обичан народ мора да сарађује, осуђени смо једни на друге“, наводи Слађана Милетић из Брестовика.
Овдашње Србе рад одржава. На мук и незаинтересованост косовских институција су навикли, али боли их што их политичари, они у Београду некако заобилазе, како тврде, и што појединци продају своју дедовину.
„Али овде што продају куће, ради ових гробова то никад не бих продала“, наводи Јашовић.
„Људи се запошљавају где немају ни породице ни ништа, једна комплетна породица се исели из села зато што муж и жена и четворо деце немају посао. Погрешна стратегија, погрешно све од старта“, напомиње Милетић.
У највећем косовском селу Витомирици, у општини Пећ, је остало још двоје Срба. У Сиги се могу избројати на прсте две руке, у Белом Пољу црни дани, од 370 само још тридесетак, у Брестовику такође. Љевоша, село које се заветовало да ће чувати Пећку патријаршију, одумире. Једино одолева Гораждевац у коме још опстаје око 700 Срба.
Гораждевац је заправо центар за Србе из општине Пећ, тамо су једине основна и средња школа, тако да деца, она која су остала, путују и по 30 километара да би дошли до школе. Разочарање које су грађани показали јесте и у косовске и у власти Републике Србије. Једину помоћ, како кажу, имају од Епархије рашко-призренске.