Најстарији грађани, а нарочито жене, који нису успјели да остваре пензију ни по ком основу, могли би да добију такозвану гарантовану пензију, коју већ примају њихови исписници у сусједним и европским земљама.
Она у региону износи око 100 евра, а можда који евро више би била и код нас. Како каже Милан Кркобабић, лидер ПУПС и министар за бригу о селу, ову врсту пензије добили би старији од 65 година који немају никаква примања. Таквих у Србији, према статистичким подацима, има око 200.000.
“Залажемо се за социјално одговорну државу која посебно брине за најугроженије, а то су, без сумње, најстарији суграђани. Такозвана гарантована пензија, као посебан вид социјалног давања и препознатљив израз међугенерацијске солидарности, намијењена је суграђанима старијим од 65 година, који из различитих разлога не могу да остваре право на пензију, а немају друге приходе и нису корисници других социјалних давања.
Како наводи Кркобабић, право на тзв. гарантовану пензију имали би старији од 65 година који су више од 20 година држављани наше земље. То давање би било посебно значајно за жене које су рађале и гајиле дјецу, водиле домаћинства, а из различитих разлога не испуњавају услове за стицање било које врсте пензије из различите врсте пензије, старосне, породичне, инвалидске – истиче Кркобабић.
Он истиче да у Хрватској таква врста принадлежности најстаријих износи око 12.000 динара. Како наводи, житељи Сјеверне Македоније не морају да имају дана стажа у књижици, али да би добили социјалну пензију од 100 евра, треба да имају 15 година живота у тој држави, под условом да немају имовину и имовинска права од којих могу да се издржавају.
Социјалне пензије за сиромашне
У развијенијем дијелу свијета се углавном пензија остварује тако што државе приморавају људе да се осигурају док раде, како би кроз „принудну штедњу” обезбиједили сигурност у старости. Поред пензије која се додјељује по основу осигурања, постоје и социјалне пензије, које се финансирају из буџета и нису засноване на уплати доприноса. Социјалне пензије су или универзалне, намијењене свима који су старији од одређене старосне границе, или су усмјерене само на сиромашна стара лица и додјељују се уз провјеру материјалног стања, односно дохотка и имовине.
У Србији највећи број старијих од 65 година, готово 90 одсто, остварује право на пензију по основу доприноса за пензијско – инвалидско осигурање, које су уплаћивали током радног вијека или по основу наслеђивања права. Подаци о сиромаштву показују да стари у Србији нису угроженији од просјека популације, те се обично констатује да је пензијски систем у том смислу остварио један од својих циљева – заштиту од сиромаштва у старости.
Социјалну помоћ мало користе
Обухват старих пензијама није, међутим, потпун. Процјењује се да у Србији данас око 200.000 старијих не остварује право на пензију. Иако у Србији постоји општи програм социјалне помоћи намијењен сиромашнима, мали број старих остварује ово право.
Ранија истраживања показују да је посједовање нешто веће имовине од прописане најважнија препрека за остваривање права. Додатно, недовољно учешће старих у овим програмима је резултат и неинформисаности и компликованих административних процедура.
(Мондо/Објектив)