Уносан посао Милоша Маровића у Србији: Малинар са милионском земљом

Иако Светозар Маровић тврди да његов син “нема гдје да живи”, Милош Маровић је као своју адресу становања пријавио луксузну зграду у Београду, на Врачару, која је у власништву неколико познатих регионалних бизнисмена са пословним везама у Русији

Од када је 2016. побјегао у Србију да избјегне затворску казну у Црној Гори, Милош Маровић, син такође одбјеглог Светозара Маровића, ушао је у посао производње малина и постао власник земљишта вриједног више од милион еура, открива БИРН.

Четири године након што је побјегао из Црне Горе у Србију која одбија да га изручи, Светозар Маровић, први и посљедњи предсједник тзв. државне заједнице Србије и Црне Горе, прекинуо је своје ћутање.

У обраћању јавности у августу ове године, 65-огодишњи Маровић рекао је да је његова породица “доведена до руба физичке егзистенције” због скандала из 2015. када је ухапшен због оптужби за корупцију.

“Мом сину су одузели стан у којем је живио и сада нема гдје да живи”, рекао је, између осталог, Маровић.

Међутим, према истраживању БИРН-а, Маровићев 37-огодишњи син Милош, који је такође побјегао у Србију избегавајући затворску казну, далеко је од финансијске пропасти.

Маровић млађи је власник преко сто хектара земље у Србији чија је вриједност, према појединим процјенама, већа од милион еура. Маровић је и у послу производње малина, а имовина фирми чији је власник био или је и даље, вриједна је више стотина хиљада еура, показује истраживање БИРН-а.

Иако Светозар Маровић тврди да његов син “нема гдје да живи”, Милош Маровић је као своју адресу становања пријавио луксузну зграду у Београду, на Врачару, која је у власништву неколико познатих регионалних бизнисмена са пословним везама у Русији.

БИРН је контактирао Маровића у вези са његовим пословима у Србији преко адвокатице Радмиле Крстић, међутим, након што смо питања прослиједили мејлом, Крстић је истакла да он није тренутно у могућности да одговори, јер је већи број чланова његове породице позитиван на ЦОВИД-19.

“Контактираћемо Вас након стабилизације ситуације”, написала је Крстић.

Србија као сигурна кућа

Светозар Маровић био је суоснивач Демократске партије социјалиста (ДПС), која је ове године изгубила власт након три деценије непрекидне владавине, а био је и један од најближих сарадника Мила Ђукановића. Између 2003. и 2006. био је предсједник Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је укинута након што су Црногорци тијесном већином изгласали независност.

Маровић је ухапшен крајем 2015, а након нагодбе са тужилаштвом осуђен је у септембру 2016. на затворску казну од три године и 10 мјесеци због низа оптужби за корупцију у родној Будви. Такође, наложено му је и да врати износ од око милион еура. Прије него је побегао у Србију, остало му је да одслужи годину и десет мјесеци затвора.

Његов син Милош, такође се изјаснио кривим у вези са противправном продајом општинског земљишта у индустријској зони Јаза у близини Будве, чиме је општински буџет оштећен за 1,4 милиона еура. Маровић млађи је осуђен на затворску казну од годину дана, а наложено му је и да врати 380.000 еура, што је и учинио. Међутим, и отац и син су затвор избјегли и сада безбрижно живе у Србији.

Милош Маровић је у међувремену добио и српско држављанство. Од тужилаштва је тражио да своју једногодишњу затворску казну служи у Србији, али никада није одслужио ни дан. Према црногорском закону, рок за одслужење његове казне и формално је истекао 16. септембра 2020, а ту одлуку треба да потврди Виши суд у Подгорици.

Упркос јавним жалбама, њихови проблеми са законом их нису довели ни близу банкрота, показује истраживање БИРН-а.

Газда у послу са малинама

Од момента пресуде и бјекства у Србију, Милош Маровић је стекао више од 130 хектара земље у Војводини.

Агроекономисти процјењују да се вриједност посједа у Војводини, познатој по плодној земљи, креће између 9.000 и 10.000 еура по хектару.

БИРН је нашао огласе за продају пољопривредног земљишта по цијени од 10.300 еура по хектару у општини Нови Бечеј, гдје Милош Маровић посједује 107 хектара. Према тим цијенама, Маровићева земља вриједи више од милион еура. Маровић је започео и бизнис са малинама. Он и његов партнер Александар Булатовић су 2017. основали предузеће “Агро Пројекат” регистровано за “гајење дрвенастог, жбунастог и језграстог воћа”.

Булатовић је у фирми имао удио од 20 процената и допринио је земљом вриједном 22.000 еура, према подацима Агенције за привредне регистре. Маровић је у капитал фирме уписао 88.000 еура, али није јасно да ли је и када, тај новац стварно унио у предузеће.

Брзо након оснивања, у новембру 2018, Булатовић је пренио свој удио у власништву на Маровића, чиме је овај постао једини власник. Капитал компаније крајем те године додатно је нарастао за око 177.000 еура, колика је вриједност плантаже малина коју су њих двојица засадили, према процјени у коју је БИРН имао увид, а коју су извршили стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду које је унајмио Маровић. Те године, Агро пројекат је зарадио 24.000 еура. Шест мјесеци касније, у тренутку када је вриједност капитала компаније била 340.000 еура, Маровић затвара фирму. Агро пројекат је званично престао са радом у јануару ове године, а Маровићу су, између осталог, на располагању остали “готовински еквиваленти” у вриједности од 270.000 еура.

Међутим, Маровић и Булатовић нису потпуно напустили овај бизнис. У октобру 2018, мјесец дана прије него што је продао Маровићу своје акције у “Агро пројекту”, Булатовић је основао “Фруит Универсе”, која је сада власник земље на којој је “Агро пројекат” имао своју плантажу малина.

Исте године, Маровић је основао фирму “Маттеа Аграр” која се бави истом дјелатношћу. Ова компанија још увијек постоји, али није активна, према подацима из АПР-а.

У Министарству пољопривреде су за БИРН истакли да ниједна од три горепоменуте компаније није добила субвенције нити било какве подстицаје од државе, што је чињеница која збуњује многе који се баве узгојем малина, јер скоро свако ко почиње рад у том сектору може да добије помоћ од државе само ако се пријави.

“Уопште није паметно пропустити такву прилику”, рекао је један произвођач малине и дугогодишњи прималац субвенција, који је тражио да остане анониман. “Чудно је што то нису искористили”.

У телефонском разговору, Булатовић је потврдио да је расположен да разговара са новинаром БИРН-а, наводећи да ће га позвати за 20 минута, чим заврши пословни састанак, међутим, након тога није одговарао на позиве и поруке.

Елитно „пребивалиште“

Тврдња Светозара Маровића да његов син практично нема кров над главом, изузетно је натегнута. Пријављено мјесто пребивалишта Милоша Маровића је на Врачару, у луксузној згради са обезбјеђењем која је у власништву неколико богатих бизнисмена. За неке од њих се сматра да су блиски Светозару Маровићу, а један стан у згради припада ширем члану породице Маровић, открива БИРН.

Један од власника зграде је Душко Кнежевић, власник црногорске Атлас банке и више компанија… Кнежевић је такође оптужен у Црној Гори за злоупотребу положаја… Тренутно живи у Лондону, а 2019. доспио је у жижу јавности, након што је медијима признао да је 25 година финансирао Ђукановићев ДПС. Маровићева изјава из августа, његова прва након четири године, била је управо дио разговора са Кнежевићем који је преношен уживо на интернету.

Власници зграде у којој је пријављен Маровић су и два српска бизнисмена позната по раду у Русији – Небојша Шарановић, власник кипарске инвестиционе компаније “Kappa star Limited” која контролише велики број фирми у Србији и региону и Десимир Међовић, који се обогатио на грађевинским пословима у Русији.

Ни Светозар ни Милош формално нису пријављени као власници стана у згради, међутим, један апартман припада Ђорђију Прелевићу, брату Маровићеве супруге Ђорђине.

Интересантно, заложно право на Прелевићев кредит за куповину стана од 109 метара квадратних, имала је компанија “Традеуниqуе” која је била укључена у изградњу пословног центра ТQ Плазза у близини Будве – истог пројекта због којег су Маровић и његов син били ухапшени.

Власник “Tradeunique” је Мирко Латиновић, још један бизнисмен са везама у Русији. Латиновић је такође био оптужен за малверзације приликом изградње пословног центра у Будви, али је накнадно постао свједок тужилаштва у случају против Маровића. БИРН је компанији “Традеуниqуе” послао питања у вези с пословним односом са Ђорђијем Прелевићем, братом супруге Светозара Маровића, али до објаве текста нисмо добили никакав одговор.

(Владимир Оташевић, Марко Вешовић, Саша Драгојло)