Након што је судија Миодраг Иличковић јуче отишао у пензију, Уставни суд од јуче је у блокади. Из невладиног сектора кажу да су за то криви политичари који због различитих интереса одуговлаче комплетирање једне од најважнијих институција у земљи. И док се чека да надлежни скупштински одбор саслуша кандидате за нове судије, те да се посланици коначно договоре, поставља се питање да ли је све то могуће урадити за мање од мјесец и по колико је остало до локалних избора.
Уставни суд, као један од најважнијих државних органа, одавно се суочава с проблемима у функционисању. Из Акције за људска права подсјећају да је прије више од двије године расписан јавни оглас за избор двоје судија, те да се већ тада видјело колико су посланици заинтересовани за рјешавање овог питања.
Правна савјетница Акције за људска права Марија Вешковић подсјећа да су тада посланици УРА-е и Демократа били уздржани приликом гласања о сваком кандидату, док су посланици ДПС-а бојкотовали рад Скупштине.
Ни наредна три огласа нијесу била успјешнија. Док су политичари покушавали да усагласе ставове, број судија Уставног суда константно се смањивао, будући да су неки од њих одлазили у пензију.
Умјесто седам, Уставни суд је од почетка године имао четворо судија. Након јучерашњег одласка у пензију Миодрага Иличковића, остали су: предсједник Будимир Шћепановић и чланови Десанка Лопичић и Милорад Гогић.
У таквом саставу, суд нема кворум за одлучивање. Из Грађанске алијансе (ГА) упозоравају да се све то дешава у тренутку док су фиоке Уставног суда пуне неријешених предмета.
„У овом тренутку имамо 3.000 уставних жалби и више од 250 иницијатива за оцјену уставности разних прописа. Мислим да је већ сада свима јасно да политичке елите опструирају избор судија из разлилчитих разлога. Некоме одговора одлагање избора, неко не жели да се одређени кандидати изаберу, јер нијесу блиски њиховим партијама и тако даље“, каже Милан Радовић из ГА.
У међувремену, надлежни одбор саслушава кандидате који испуњавају услове за судије. Након што саслуша свих 19 кандидата, требало би да се изјасни о њима и предлог пошаље Скупштини на одлучивање. Иако сумњају да би све то могло бити завршено до 23. октобра, за кад су заказани избори, наши саговорници, ипак, вјерују да ће политичари овога пута паметније поступати.
„Шансе за то су веома мале, јер би предлог Скупштини могао да се упути једино за неку од сједница редовног засиједања које може почети најраније 3. октобра и онда би све то морало да се одради у најкраћем могућем року, наравно под условом да посланици не бојкотују гласање или одлуче да буду уздржани“, напомиње Вешковић.
Радовић мисли да има сасвим довољно добрих кандидата и добро је да су се они у тако великом броју пријавили јер то показује да имају повјерење у сам процес избора.
„Очекујем од политичких елита да коначно изаберу још најмање једног, али мислим да има довољно простора да буде изабрано четворо недостајућих судија“, каже Радовић.
Блокада Уставног суда блокира функционисање правосуђа, а самим тим и европски пут Црне Горе. Уколико се такво стање настави, наши саговорници упозоравају да ће наредни извјештај Европске комисије обиловати негативним оцјенама, па ће можда то утицати на политичаре да партијске интересе подреде јавном.
Извор: ртцг