Добио сам захтјев за сазивање сједнице Колегијума предсједника Скупштине Црне Горе. Тај захтјев је потписан од стране шефова клубова посланика – Милош Конатар у име клуба Црно на бијело, Данијел Живковић – клуб ДПС-ЛП, Драган Ивановић у име клуба Социјалистичке народне партије, Рашко Коњевић, у име клуба СДП – албанска коалиција Једногласно и Кенана Струјић Харбић – у име клуба Бошњачке странке, што значи да се овим потписима потврђује формирање нове скупштинске већине од најмање 46 посланика. Очигледно је да је ова скупштинска већина супротна исказаној изборној вољи грађана на парламентарним изборима. Прекомпоновањем скупштинске већине, на овај начин, створен је уставно-правни преседан који ће временом, бојим се, постати правило.
На дужности в.д. предсједника Скупштине, заједно са колегама из клуба посланика ДФ-а, у домену својих могућности, заступао сам и штитио изборну народну вољу саопштену 30.08.2020. На жалост, у томе нијесам успио. Сада је већ, бар се надам, свима јасно да је разлог томе и што се овдје не ради тек само о пукој унутар политичкој борби. Овдје се ради о јаком и веома наглашеном страном утицају. Ту мислим и на велику кризу у источној Европи и утицају НАТО алијансе као незаобилазног фактора и инспиратора свих значајнијих криза у свијету, па и код нас.
Свједоци смо готово двомјесечних притисака на мене, због наводног незаказивања прве сједнице прољећног засиједања Скупштине, а на којој је по сили Пословника морала да се нађе тачка – избор предсједника Скупштине. Овим захтјевом, сада је то свакоме потпуно јасно, сами признају да су тек данас ваљда завршили њихове договоре и да су два мјесеца јалових преговора о прекрајању изборне воље покушавали да заташкају нападима на мене. Вјерујем да је свакоме јасно да до данас, а на то сам и раније указивао, није ни постојала истинска и искрена иницијатива за заказивање сједнице у овом редовном засиједању. Уз пут да примијетим нешто што није вриједно коментара, а то је наводно залагање за посебну сједницу Скупштине са премијерским сатом и посланичким питањима, гдје би ваљда постављали питања Влади, којој су исти они изгласали неповјерење, односно, одлазећем премијеру коме у децембру прошле године, док је имао пуни капацитет, нијесу хтјели да поставе нити једно питање. Исто тако, не завређује посебно коментарисање наводна брига о економском стању Црне Горе и њених грађана од политичких партија које су до недавно економски урушавале Црну Гору, некажњено крчмили њене ресурсе, лично се богатили, злоупотребљавали положај, поручујући да би наводно једним пленарним засиједањем ријешили све недаће њихове укупне владавине, кризе у Украјини и, морам рећи, не баш доброг пројекта одлазеће Владе, а који се зове „Европа сад“.
Поштовани грађани, све што је новоуспостављена парламентарна већина урадила у протекла два мјесеца, укључујући и покушаје да ме дезавуишу као политичара, али и као човјека, како год то некоме звучало, у ствари, представљало је дезавуисање система и уставно-правног поретка, са једним и крајњим циљем, да се на вануставан начин и без избора поражени субјекти на парламентарним изборима врате на власт. Наум су остварили и због, мени неразумљивог, одустајања од изворних изборних принципа одређених политичких субјеката са изборне листе „За будућност Црне Горе“. С друге стране, други дио скупштинске већине, по мом суду, просто није хтио, или није био спреман, или просто није било жеље за конкретним договором, или за конкретним заједничким активностима. Искрено, веома жалим због свега тога.
Шта год допирало до вас, важно ми је да то саопштим – заступао сам и штитио изборну народну вољу потпуно у складу са словом Устава и закона, али и са својом савјешћу. Али је и истина да нијесам могао да спријечим оно што ми се дешавало пред очима, али и пред очима читаве јавности. Можда се неко и неће сложити са мном, ја то називам – уставни пуч. Мислим да је ствар само у томе, ко то хоће и жели да види – видјеће, али је изгледа неупоредиво лакше само окренути главу, по правилу – због неког ситног интереса. Формирањем нове скупштинске већине, понављам – брутално је згажен члан 2 Устава. То је и један од разлога када може мирне савјести да се каже – бављење политиком у Црној Гори постало је бесмислено. Ако је крајњи циљ пројекта, а очигледно јесте – увођење бесмисла у политички живот црногорског друштва, за сада су успјели, како заинтересовани домаћи политички субјекти, тако и тзв. међународна заједница.
Поштовани грађани, подсјећам вас да сам раније саопштио да ћу сједницу Скупштине одмах заказати, уколико се договор о формирању нове Владе постигне у оквиру постојеће скупштинске већине, или, ако то изостане, уколико се постигне договор о тзв. техничкој Влади, која би имала ограничено трајање, која би имала јасно прецизиране задатаке и која би утврдила и јасно дефинисала датум ванредних избора, што би било чисто, али и поштено рјешење у овој ситуацији. На жалост, очигледно је да није испуњено ништа од очекованог, што би бар указало да је скупштинска већина ипак производ изборне воље. Напротив, овим је и дефинитивно срушена постојећа скупштинска већина и то представља уџбенички примјер прекрајања изборне воље бирача. Из тог разлога, остаћу доследан до сада више пута саопштеном ставу и нећу уважити захтјев који би се односио на заказивање сједнице Скупштине, али ни Колегијума предсједника. Имајући све ово у виду, одлучио сам:
- Сагласно чл. 23 Пословника о раду Скупштине, а због чињенице да нијесам успио да одбраним изборну народну вољу и све оно што дефинише члан 2 Устава, подносим оставку на мјесто потпредсједника Скупштине Црне Горе 27. Сазива.
- Сагласно члану 61 Пословника о раду Скупштине и члану 87, тачка 1 Устава, због личних разлога, подносим оставку на мјесто посланика 27. Сазива и враћам посланички мандат Новој српској демократији, односно коалицији Демократски фронт.
На крају, желим да се захвалим на безусловној подршци свим добронамјерним и свим оним који су од почетка знали о чему се заправо радило свих ових дана.