Данас је будући мандатар 43. владе Црне Горе Дритана Абазовића представио концепт мањинске владе и њених ресора и ресорних министара. За сад је познато да ће мањинска влада Дритана Абазовића имати 20 ресора и четири потпредсједника који ће такође бити и ресорни министри.
Прије њиховог упознавања са јавношћу, БОРБА ће објавити биографију сваког будућег министра и потпредсједника у мањинској влади.
Предсједник: Абазовић Дритан
Дритан Абазовић је рођен 25. децембра 1985. године у Улцињу.Основну школу и Гимназију завршио је у Улцињу. Дипломирао на Факултету политичких наука, смјер Политикологија, Универзитет у Сарајеву, стекавши звање дипломираног политиколога. Био је студент генерације и добитник “Златне значке” и “Златне повеље” Универзитета у Сарајеву. Магистрирао је 2008. године на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе, на смјеру Међународни односи. Докторирао је 2019. године на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву, одбранио је докторску дисертацију на тему “Глобална политика – Етички аспекти глобализације. Оснивач је Омладинске групе Хелсиншког комитета за људска права, чији је фокус дјеловања било помирење младих у пост-конфликтним зонама бивше Југославије.Као стипендиста норвешке организације „Фрид Орд“, био је учесник „Пеаце ресеарцх“ као и „Профессионал девелопмент“ програма, а као гостујући предавач, излагао је на Билги Универзитету у Истанбулу и МСУ-Илиган Институту за технологију.
Каријера
Од 2005. до 2007. године демонстратор на Факултету политичких наука, Универзитет у Сарајеву.
Од 2010. до 2012. године извршни директор у Телевизији Теута.
Од 2010. до 2012. године извршни директор НВО Могул у Улцињу.
Од 2010. ради као професор у средњој школи “Дрита” у Улцињу, предмети: Социологија културе, Комуникологија и Историја религије. 2012. један од оснивача политичке партије Позитивна Црна Гора.
Од 2012. до 2020. године обављао функцију посланика у Скупштини Црне Горе.
- године један од оснивача, а од 2017. године предсједник Грађанског покрета УРА.
Од 2020. до 2022. обављао функцију потпредсједника 42. Владе Црне Горе.
Потпредсједници
Владимир Јоковић, будући потпредсједник и министар пољопривреде
Владимир Јоковић рођен је 2. јануара 1967. године у Плужинама, градићу на сјеверозападу Црне Горе, у то вријеме у саставу Социјалистичке Републике Црне Горе и СФР Југославије. Завршио је основну и Електротехничку школу у Никшићу. Ожењен је и има две ћерке и сина.
Спортска каријера
Представљао је СР Југославију у каратеу од 1991. до 2000. године и освајач је многих награда. Један је од најпознатијих мајстора каратеа из Црне Горе. Има четврти Дан црни појас у каратеу и побједник је више националних првенстава Србије и Црне Горе и региона на Балкану у каратеу. У мају 2017. године Јоковић је постао предсједник Црногорске карате федерације.
Политика
Након оставке предсједника Социјалистичке народне партије Срђана Милића након 11 година вођења странке због катастрофално лошег резултата на парламентарним изборима 2016. године. Јоковић, подржан од страначке фракције коју предводи бивши предсједник посланичког клуба странке Александар Дамјановић и актуелни градоначелник Берана Драгослав Шћекић, изненађујуће је изабран за предсједника странке на осмом конгресу СНП-а одржаном 13. августа 2017. године, испред фаворизоване Снежане Јонице, уз подршку фракција блиских бившем лидеру странке Милићу.
Тренутно се наслућује да ће бити потпредсједник у 43. влади Црне Горе, али и извјесни кандидат за министра пољопривреде.
Ервин Ибрахимовић, будући потпредсједник и министар канидат за министра капиталних инвестиција
Ервин Ибрахимовић, будући потпредсједник и кандидат за министра капиталних инвестиција у 43. влади Црне Горе рођен је 7.јуна 1972. године у Рожајама.
Образовање: мр.дипл.инг металургије
Гимназија „30. септембар“, Рожаје;
Металуршки факултет – Универзитет Приштина;
Магистрирао на Универзитету у Београду;
За предсједника Бошњачке странке изабран на ИВ Конгесу који је одржан 13. јуна 2021. године
Радно искуство:
- године – Професор у Средњој стручној школи;
- године – Тренер КК Рожаје – Црна Гора;
- године – Тренер КК Тутин – Србија;
- године – Савјетник за екстерно утврђивање квалитета образовно-васпитног рада;
- године – Конзул у Генералном конзулату Црне Горе у Франкфурту.
Посланичке функције
потпредсједник Скупштине Црне Горе
члан Одбора за безбједност и одбрану
члан Одбора за међународне односе и исељенике
члан Одбора за просвјету, науку, културу и спорт
члан Радне група за израду Нацрта закона о Скупштини Црне Горе
замјеник члана Сталне делегације при ПССЕ
Тренутно се наслућује да ће сем потпредсједничког мјеста у влади Дритана Абазовића, Ибрахимовић покривати и ресор капиталних инвестиција.
Рашко Коњевић, будући потпредсједник и министар одбране
Рашко Коњевић, предсједник СДП-а рођен је у Зеници, 12. априла 1979. године.
Он је црногорски политичар и бивши министар унутрашњих послова у Влади Црне Горе и предсједник Социјалдемократске партије Црне Горе.
Биографија
Магистар је економских наука. Магистрирао је на Економском факултету у Подгорици на двогодишњим постдипломским студијама „Предузетничка економија“.
Боравио је на стручном усавршавању у САД. На Факултету за пословне студије „Монтенегро Бусинесс Сцхоол“ сарадник је на предмету Основи менаџмента.
Радио је као новинар дневног листа Вијести и као менаџер за односе са јавношћу у невладиној организацији Центар за демократску транзицију.
Био је савјетник за односе са јавношћу и шеф Кабинета предсједника Скупштине Црне Горе.
Радни и политички ангажман:
Посланик у 26. сазиву Скупштине Црне Горе;
Министар финансија у Влади изборног повјерења 2016. године;
Министар унутрашњих послова 2012 – 2016. године;
Потпредсједник Социјалдемократске партије (СДП) Црне Горе;
У периоду од од 2009 – 2012. године био је посланик Социјадемократске партије у Скупштини Црне Горе;
Био је члан Одбора за безбједност и одбрану, Одбора за економију, финансије и буџет и Одбора за међународне односе и европске интеграције у Скупштини Црне Горе, као и заједничког Одбора црногорског и европског парламента (ПОСП);
Обављао дужност предсједника Скупштине Главног града Подгорица, 2010 – 2011. године;
Члан Предсједништва Социјадемократске партије од 2007. године;
На Факултету за пословне студије “Монтенегро Бусинесс Сцхоол” био је сарадник на предмету Основи менаџмента, 2005 – 2012. године;
Радио је у служби Скупштине Црне Горе од 2003 – 2006. године;
Посланичке функције
предсједник Клуба посланика Социјалдемократска партија СДП
Албанска коалиција „Једногласно“
члан Одбора за безбједност и одбрану
члан Одбора за економију, финансије и буџет
члан Административног одбора
замјеник члана Сталне делегације при Парламентарној скупштини (ОЕБС)
члан Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање (ПОСП)
Сем потпредсједничке функције у Влади, Коњевић би у 43. влади Црне Горе требао да буде и министар одбране.
Јована Маровић, будућа потпредсједница
Др Јована Маровић је докторирала на одсјеку за међународне и европске студије Факултета политичких
наука у Београду са дисертацијом „Структурни проблеми демократије у политичком систему Европске
уније“. На истом факултету је и магистрирала и дипломирала радовима „Грађанство Европске уније“ и
„Европски парламент“.
Нјена готово цјелокупна професионална и студијска каријера посведена је процесима европских
интеграција, било да је ријеч о предавачкој активности, истраживачком раду или професионалном позиву.
Била је савјетница за Европску унију у сектору мултилатерале Министарства иностраних послова (2004-2007);
савјетница за међународну сарадњу и европске интеграције у Кабинету предсједника Општине Будва
(2007-2008).
Од 2010. године је запослена у Институту алтернатива, најприје као виша сарадница у
истраживању, а потом као координаторка истраживања.
Успјешно је завршила више специјализованих дипломатских програма, укључујуди и Дипломатску академију
„Гавро Вуковид“ Правног факултета у Подгорици и Министарства иностраних послова.
Од марта 2012.године чланица је преговарачке радне групе Владе Црне Горе за поглавље XXИИИ – Правосуђе и темељна
права – у припремама за приступање Црне Горе Европској унији.
Маровић је од недавно и потпредсједница грађанског покрета УРАи очекује се да сем потпредсједничког мјеста у Влади заузме и неко ресорно министарство.
СНП-у ће, подсјећамо, припасти шест министарстава у мањинској влади. Ова партија ће руководити ресорима просвјете, здравља, спорта, правде, пољопривреде, као и финансија.
Драгослав Шћекић, будући министар здравља
Драгослав Шћекић, рођен је 10. јула. 1977. године у Беранама.
По струци је дипломирани економиста. Радио је у Атласмонт банци, на пословима контроле платног промета.
Посланик Скупштине Црне Горе био је у два мандата, у периоду од 2009 – 2012. године и од 2013. до краја априла 2014. године.
Предсједник је Општинског одбора Социјалистичке народне партије Беране и члан Главног и Извршног одбора Социјалистичке народне партије Црне Горе.
Функцију Предсједника општине Беране обављао је од 31. марта 2014. до 11. марта 2021. године, када је преузео функцију в.д. директора Фонда за здравствено осигурање Црне Горе.
Ожењен је и има петоро дјеце.
Миомир Војиновић, будући министар просвјете
Миомир Војиновић је професор руског језика и магистар педагошких наука.
Факултет и магистратуру је завршио на Московском државном универзитету.
Нјегово име се налази у ,,Енциклопедији најистакнутијих иностраних дипломаца на руским универзитетима,,
Двоструки је лауреат Пушкинове награде за књижевност и почасни члан Московског клуба свјетских педагога.
Члан је предсједништва Социјалистичке народне партије Црне Горе и предсједник Клуба одборника СНП-а Бијело Поље.
У Влади Дритана Абазовића би требало да обавља функцију министра просвјете.
Марко Ковач, будући министар правде
Подгорички адвокат Марко Ковач је предлог Социјалистичке народне партије за министра правде у 43. влади Црне Горе.
Александар Дамјановић, будући министар финансија
Александар Дамјановић, бивши посланик СНП-а у Скупштини рођен је 22.12.1969. године у Подгорици.
Образовање: 1990.-1992. Економски факултет у Подгорици – Смјер Пословна економија. Просјечна оцјена у току студија 9.29.
Додатне студије:
- 1992.-1995. Постдипломске студије на Економском факултету у Београду – Смјер Банкарски и финансијски менаdžмент.
- 1996.-Магистрирао на Економском факултету у Београду, на тему “Улога обвезница на међународном финансијском тржишту“
- Звање: Магистар економских наука.
РАДНО ИСКУСТВО
- – 1994. Министарство финансија Владе Републике Црне Горе на пословима савјетника за финансијски систем и кредитну подршку привреди;
2021- В.Д Директор Управе прихода
ДОСАДАШЊИ ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН
- – 2007 – Социјалистичка народна партија Црне Горе на пословима секретара Клуба посланика СНП у Скупштини Црне Горе и савјетник за економска питања.
Василије Лалошевић, будући министар спорта
Лалошевић је члан СНП-а, некадашњи посланик и дугогодишњи функционер партије, али и човјек који има иза себе спортску биографију.
Он је био јуниорски кошаркашки репрезентативац СФРЈ, у генерацији Данка Цвјетичанина и Зорана Чутуре, који најпознатији широј јавности.
Са 19 година је доживио повреду која га је одвојила од терена, али не и од спорта и интересовања за спорт.
Био је предсједник КК Морнар из родног му Бара.
- године је био на челу Управе за спорт и младе.
У 43. влади се очекује да буде министар спорта.
Филип Аџић, будући министар унутрашњих послова
Филип Аџић, потпредсједник Грађанског покрета УРА рођен је 15.09.1986. године на Цетињу гдје је завршио основну и средњу школу.
Основне и специјалистичке студије завршио је на државном Факултету за Туризам и хотелијерство у Котору.
Потпредсједник Грађанског покрета УРА и предсједник Одбора Пријестонице.
Власник је и извршни дирекртор приватне фирме.
Стручно се усавршавао у Луксембургу – Европска Комисија(ЕУРОСТАТ).
Учествовао у изради „Стратегија развоја званичне статистике 2014-2018“.
Учестовао у изради „Статистицал реqуирементс цомпендиум“.
Учествовао у ЕТФ пројекту „Скиллс фор тхе футуре“.
Био члан националног техничког тима за мониторинг.
Члан је више неформалних грађанских група.
Дугогодишњи активни спортиста.
Био је и савјетник потпредсједника Дритана Абазовића у 42. Влади Црне Горе чији је премијер био Здравко Кривокапић.
Генци Ниманбегу, будући министар туризма
Предсједник Националног Савјета Албанаца у Црној Гори Генци Ниманбегу рођен је 6. септембра 1971. године у Улцињу.
На парламентарним изборима 2009. године изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе, што је поновљено и на изборима 2012. и 2016. године. Током 26. сазива, обављао је функцију потпредсједника Скупштине Црне Горе. Био је члан Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање, Одбора за економију, финансије и буџет и члан сталне Делегације Скупштине Црне Горе у Парламентарној Скупштини НАТО-а.
Образовање:
Основну и средњу школу је завршио у родном Улцињу. Студије је започео на Економском факултету у Дубровнику, али је због ратних дешавања на просторима бивше Југославије, морао да их прекине и настави на Економском факултету у Подгорици, гдје је и дипломирао.
Радно искуство:
– Од јула до децембра 1997. године, радио је као сарадник извршног директора фирме „Примус електроникс“ у Улцињу.
– Током ратних дешавања на Косову (март – јун 1999) основао је и водио хуманитарну организацију „Дрита“, формирану у Улцињу, у циљу збрињавања и помоћи косовским избјеглицама.
– Радио је у „Свјетском програму хране“ УН (УН/WФП) од јуна 1999. године – до затварања мисије у Црној Гори – марта 2004. године.
– Априла 2004. године, преузео је улогу извршног директора “Улqин Бусинесс Ассоциатион” (УБА). Ово удружење је те године имало 60 чланова, док данас броји 280 чланова.
– Са групом албанских интелектуалаца и домољуба из Улциња, 2005. године, учествује у стварању албанске партије Форца е Ре Демократике и бива изабран за њеног потпредсједника.
– Изабран је за предсједника Националног Савјета Албанаца у Црној Гори, 2013. године.
Ранко Кривокапић, будући министар вањских послова
Ранко Кривокапић рођен у Котору, 17. августа 1961.године је црногорски је политичар, бивши предсједник Скупштине Црне Горе и бивши предсједник Социјалдемократске партије Црне Горе.
Магистар је правних наука. Магистарски испит је положио на Правном факултету у Београду из области Међународни односи.
Студијски је боравио у САД и УК.
Политички ангажман је започео крајем осамдесетих. Године 1990. изабран је за члана Предсједништва Реформских снага за Црну Гору. Оснивач је и дугогодишњи предсједник Социјалдемократске партије.
Предсједник посланичке групе СДП-а у Скупштини Републике Црне Горе од 1998. до 2003. године. Биран за посланика у седам сазива Скупштине Републике Црне Горе, први пут 1989. године, као и Скупштине СРЈ од 1993. до 1997. године и Скупштине Државне заједнице СЦГ од 2003. до 2006. године.
Први пут је за предсједника Скупштине Црне Горе изабран 2003. године. Након референдума о државноправном статусу и побједе на изборима коалиције За европску Црну Гору, октобра 2006. године изабран за предсједника Уставотворне скупштине Републике Црне Горе и предсједника Уставног одбора Уставотворне скупштине Републике Црне Горе. Други пут на исту функцију је изабран 22. октобра 2007. године, а трећи пут 6. маја 2009.
За време његових мандата ћирилица је маргинализована као писмо у Црној Гори, уведена су два измишљена слова, сви традиционални симболи црне Горе попут бијелог двоглавог орла су замијењени новим симболима.
Смијјењен је са мјеста предсједника скупштине већином гласова 18. маја 2016.
Након иступања из политике, постао је почасни предсједник СДП-а.
Мараш Дукај, будући министар јавне управе
Мараш Дукај је политички директор Албанске алтернативе.
У име Албанске алтернативе (АА) један ресор у Влади ће највероватније заузети политички директор те партије и бивши директор Директората за образовање припадника мањинских народа и других националних мањина, Мараш Дукај.
Фатмир Ђека, будући министар људских и мањинских права
Фатмир Ђека, једини је посланик Демократске партије у Скупштини Црне Горе. Рођен је 17.априла 1975.године у Бару.
Као представник Албанске коалиције (Демократска партија, Албанска алтернативе и Демократска веза у Црној Гори) изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе, на парламентарним изборима одржаним 14. октобра 2012. године.
Као посланик, био је предсједник Клуба посланика албанских партија, Хрватске грађанске иницијативе и Либералне партије Црне Горе.
Образовање:
Завршио је Економски факултет Универзитета “Луигј Гуракуqи”у Скадру, 1997. године.
У периоду од 2005. до 2007. године похађао је постдипломске студије из области предузетничке економије на Економском факултету Универзитета Црне Горе.
Радни ангажман:
У периоду од 2002. до 2011. године био је секретар Секретаријата за буџет и финансије Општине Улцињ.
Био је члан комисије за финансирање локалне самоуправе и предсједник ове комисије у једном мандату.
У новембру 2011. године изабран је за директора Јавног предузећа у Улцињу.
На Уставотворној скупштини Демократске партије, одржаној 24. децембра 2011. године, изабран је за предсједника ове партије.
Као представник Албанске коалиције (Демократска партија, Албанска алтернативе и Демократска веза у Црној Гори) изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе, на парламентарним изборима одржаним 14. октобра 2012. године.
Као посланик, био је предсједник Клуба посланика албанских партија, Хрватске грађанске иницијативе и Либералне партије Црне Горе.
Фатмир Ђека је изабран је за градоначелника Улциња, 24. фебруара 2014. године, као кандидат коалиције “Заједно за будућност Улциња”, Нове демократске снаге и Позитивне Црне Горе. Био је на овој функцији до 21. марта 2016. године.
За предсједника Туристичке организације Улцињ, изабран је 27. јуна 2018. године.
Ожењен је и има двоје дјеце.
Горан Ђуровић, будући министар у 43. Влади
Горан Ђуровић је потпредсједник Грађанског покрета УРА и још увијек није познато на челу којег ће министарства бити, али је његов колега Милош Конатар најавио његово учешће у 43. влади Црне Горе.
Рођен је 05.06.1972. године у Бару.
По занимању је дипломирани економиста.
Извршни је директор компаније “Церово”.
У свом раду је стално посвећен филантропским активностима.
Компанија на чијем је челу добитник је највећих признања из домена друштвене одговорности.