У процесу дигитализације и виртуелизације посебна пажња мора се посветити заштити дигиталних сервиса преко којих се врши размјена осјетљивих података, обављају финансијске трансакције и слично, оцијенила је црногорска Влада.
Влада је, како је данас саопштено, усвојила Информацију о предлогу активности у органима државне управе у циљу подизања сајбер безбједности на већи ниво.
Како се наводи, имајући у виду да је евидентан повећани интензитет сајбер напада, Савјет за информациону безбједност дао је препоруке да се интензивира реализација активности из Акционог плана Стратегије сајбер безбједности 2022-2026. године.
Какос е наводи, неопходно је да се предузму одређени кораци како би сви актери били спремнији да одговоре на пријетње и изазове.
„То подразумијева припремање материјала за обуке из области сајбер безбједности са пратећим упутствима, реализацију прве сајбер вјежбе, ажурирање листе локалних ЦИРТ тимова, као и формирање интересорног оперативног тима за подршку у рјешавању сајбер инцидената“, наводи се у саопштењу.
Влада је усвојила Информацију о статусу стратешких планова развоја у јединицама локалне самоуправе у Црној Гори.
„У дискусији је наглашено да је Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија вршило редовни управни наџор над примјеном Закона о локалној самоуправи у свим јединицама, у погледу примјене одредби члана којим је прописано да Скупштина општине доноси стратешки план развоја општине“, каже се у саопштењу.
Констатовано је да осам скупштина општина нијесу усвојиле стратешке планове развоја – Бијело Поље, Будва, Мојковац, Никшић, Плав, Шавник, Улцињ и Жабљак.
Стратешко планирање на локалном ниову, како је оцијењено, представља основни развојни механизам, захваљујући којем се стварају услови да општине сврсисходно и плански валоризују своје потенцијале.
„Посредством примјене механизма стратешког плана развоја конкретно и објективно се могу утврдити изазови локалних управа, на основу чега се приступа њиховом рјешавању, а може се и пратити ефикасност и ефективност рада локалних управа“, каже се у саопштењу.
Влада је, у циљу спрјечавања постојања негативних појава неизвршавања законских обавеза на локалном нивоу у дужем временском трајању, задужила министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија и економског развоја да предузму мјере управног наџора над примјеном прописа.
„Који утврђују обавезу доношења стратешког плана развоја и да до 31. децембра 2022. године о томе информишу Владу, као и да у складу са динамиком поступања општине у овом дијелу предузму даље законске мјере“, наводи се у саопштењу.
Влада је усвојила Извјештај о спровођењу Националне стратегије родне равноправности 2021-2025. са Акционим планом за 2021. годину који садржи детаљан преглед и статус реализације планираних активности.
Будући да су Закон о Буџету и Национална стратегија, са Акционим планом 2021-2022 године донешени у трећем кварталу прошле године, реализација предвиђених мјера за 2021. годину, како се наводи, није могла бити остварена планираном динамиком.
Зато ће, како се наводи, Министарство правде, људских и мањинских права са носиоцима мјера сагледати могућности да се поједине од преосталих мјера реализују у текућој години.
„Реализација активности из овог плана финансирана је углавном пројектним средствима дугогодишњих партнерских међународних организација (Мисија ОЕБС-а, Канцеларије УНДП) и донаторским средставима“, каже се у саопштењу.
Извор: ртцг