Влада је у уторак утврдила Предлог закона о буџету за ову годину, којим је предвиђен укупан износ примитака и издатака од скоро 2,46 милијарди евра.
Из Владе је саопштено да је главни циљ предложеног Закона стварање услова за бржи економски опоравак, уз стабилизацију јавних финансија као једног од главних предуслова укупне економске одрживости.
“Снажан утицај пандемије вируса цовид-19 на економију Црне Горе у условима високе зависности од туризма, уз истовремено затварање државних граница током љетње туристичке сезоне, довеле су до реалног пада бруто домаћег производа (БДП) од 15,2 одсто, остварења буџетског дефицита на нивоу од 10,1 одсто и убрзале раст већ високог јавног дуга на ниво од 105,1 одсто у прошлој години“, наводи се у саопштењу.
Дубина економске кризе и слаба диверсификованост економије захтијевале су, како су казали, спровођење одлучних мјера фискалног прилагођавања како би се обезбиједило смањење буџетског дефицита и јавног дуга, и пружила подршка економском расту. Истовремено, у циљу остваривања уштеда и подизања транспарентности трошења јавних средстава, први пут је у потпуности примијењено програмско буџетирање у изради буџета.
“Изворни приходи буџета за ову годину планирани су у износу од 1,88 милијарди еураили 40,6 одсто процијењеног БДП-а, који износи 4,64 милијарде еура, и у односу на остварене у прошлој години већи су 240,9 милиона или 14,7 одсто“, рекли су из Владе.
Раст буџетских прихода опредјељује пројектовани раст економске активности и спровођење мјера фискалног прилагођавања које имају за циљ стварање услова за повећање буџетских прихода у наредном периоду, а то су повећање прихода буџета по основу опорезивања непријављене имовине, сузбијање неформалне економије кроз унапрјеђење рада инспекцијских служби и пуне имплементације електронске фискализације пореских регистар каса, чиме се доприноси ширењу пореске базе.
„Такође, циљ је и увођење маркирања минералних уља и њихових деривата, чиме се сузбија нелегалан промет нафтних деривата, унапређује квалитет деривата на тржишту уз истовремено повећање буџетских прихода, укидање највише годишње основице за плаћање доприноса“, наводи се у саопштењу.
Одлуком Владе биће захтјевано од представника државе у предузећима у већинском власништву државе и зависним предузећима, да гласају за расподјелу нето добити од претходне године и уплату средстава у буџет сходно власничком удјелу државе.
„У циљу сузбијања негативних ефеката које употреба дуванских производа, алкохолних пића и производа са додатком шећера имају на здравље грађана, као и због потребе даљег усаглашавања висине акцизе на цигарете са захтјевима приступања Црне Горе Европској унији, те потребе за повећањем прихода буџета, планиране су измјене акцизне политике“, казали су из Владе.
С тим у вези, планирано је повећање акциза на дуван и дуванске производе, акцизе на алкохол и алкохолна пића, акцизе на газирана пића са додатком шећера као и увођење акцизе на производе од шећера, какаоа и сладоледа
„Предвиђено је и смањење стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) на јаја као основне животне намирнице са 21 одсто на седам одсто“, додаје се у саопштењу.
Укупни издаци буџета планирани су на нивоу од 2,02 милијарде евра или 43,6 одсто БДП-а и у односу на прелиминарно остварење у прошлој години мањи су 45,3 милиона евра или 2,2 одсто.
„У структури укупних расхода, текућа буџетска потрошња планирана је на нивоу од 1,82 милијарде евра или 39,2 одсто БДП-а, док је капитални буџет планиран у износу од 203,5 милиона евра односно 4,4 одсто БДП-а“, наводи се у саопштењу.
У поређењу са прошлом годином, предлаже се смањење текуће буџетске потрошње у дијелу издатака дискреционог карактера, до нивоа обезбјеђивања функционисања потрошачких јединица и имплементације активности којима се обезбјеђује унапрјеђење пружања јавних улуга и стварања нове вриједности.
“У исто вријеме, издвајања за бруто зараде, пензиона и социјална давања нијесу умањивани већ ће ове категорије расти и у овој години као резултат планираног усклађивања сходно законском оквиру којим се регулишу ова права“, рекли су из Владе.
Фискално прилагођавање на расходној страни веће је од поменутог имајући у виду планирано спровођење нових политика којима се унапређује стандард рањивих категорија друштва, са једне стране, и стварају услови за имплементацију пројеката који имају развојни карактер, са друге стране.
На сједници Владе је утврђен и Предлог одлуке о задуживању Црне Горе за ову годину.
„Предложеном одлуком су дефинисани конкретни кредитни аранжмани који ће се закључити у складу са Законом о буџету за ову годину, којим је пројектовано да ће недостајућа средства за финансирање буџета у овој години износити 575,6 милиона еура“, казали су из Владе.
Влада је утврдила Предлог измјена Закона о буџету и фискалној одговорности. Измјене Закона се предлажу ради преласка на програмско буџетирање и увођење активности индикатора учинака у годишњи закон о буџету.
Утврђен је Предлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2019. годину. Према прелиминарним подацима Завода за статистику у 2019. години се процјењује да је БДП остварен у номиналном износу од 4,91 милијарду евра. Приходи буџета за 2019. годину планирани су у износу од 2,21 милијарду евра, а остварени су у износу од 2,9 милијарди евра што представља 31,4 одсто изнад плана, односно 0,67 одсто више него у 2018. години.
“За финансирање јавне потрошње буџетом за 2019. годину је планирано 2,38 милијарди евра, а ребалансом је повећан на 2,39 милијарди евра, што је у односу на претходну годину мање 4,85 одсто. Извршено је 2,59 милијарди евра или 8,48 одсто изнад плана“, прецизира се у саопштењу.
Капитални буџет за 2019. годину планиран је у износу од 305,1 милион евра што чини 12,76 одсто укупно планираних средстава. Реализован је у износу од 272,38 милиона евра или 89,28 одсто.
“Укупан јавни дуг Црне Горе, на 31. децембар 2019. године, износи 3,79 милијарди евра, односно 77,21 одсто прелиминарног БДП-а. Узимајући у обзир депозите Министарства финансија, укључујући и 38,48 хиљада унци злата, а који су, на крају 2019. године, износили 597,13 милиона евра, нето јавни дуг Црне Горе, на крају 2019. године, износи 3,19 милијарди евра, односно 65,04 одсто БДП-а“, закључује се у саопштењу.