Занимљива је недеља за нама. Наш народ се још увијек бави здравим животом и правдом, шета сваког четвртка и недеље. Подржава свештенство у борби за правду. Тако се громким аплаузом пропрати сваки говор наших часних отаца, а онда се иде у часни ход по градовима широм Црне Горе, демонстрирајући моћ и показујући колико је наш народ лијеп. Сваког четвртка и недеље се дивим истрајности у тој борби за правду. А још љепше је то што је сваког дана на улицама је све већи број људи па су молебани и литије све љепше и све масовније. Подршке не мањка то је сигурно, а посебно је драга ова од професора Универзитета Црна Гора, њих педесет седам је подржало Српску православну цркву, Митрополију црногорско-приморску. Доказујући појединим самозваним интелектуалцима да је сама елита нашег народа уз своју цркву. Нажалост још је мук од њихових студената који већ традиционално ћуте, (част изузетцима који појединачно подржавају литије), професори храбро подржавају правду, хвала вам на томе и привилегија је ходати с вама раме уз раме. Подршка није изостала ни од великих Новака Ђоковића, Николе Јокића, Андрије Милошевића, као и од оних на које смо већ навикли, Николе Миротића, Влада Георгијева, Славише Чуровића, Предрага Стругара и многих других, опростите што Вас се у моменту нијесам сјетио.
Насупрот свему овоме, стоје разни аналитичари, који никада у свом опусу критика нису критиковали власт и ДПС. Да ли њих треба обичан човјек да послуша, као да нисмо свјесни кога они то подржавају. Поред њих, често се по потреби јаве и разни политички послушници владајуће партије, међу њима се овог пута истакао стари љубимац ДПС-а, Ранко Кривокапић.
Љубав према газди, лако је описати Ранка Кривокапића али и његову партију. Политички “мртав” човјек, чија политика, “увијек на правој страни Историје” сваких избора губи све више присталица и налази се на маргинама цензуса, ријешио је и дао себи за право да коментарише Српску православну цркву, Митрополију црногорско-приморску с њеним епархијама, као и митрополита Амфилохија. Коментарише оне којима, према свим анкетама, грађани највише вјерују. Колико треба бити безобразан човјек, па дати себи за право да се обратиш овом народу. Човјек који је 18.година чинио поузданог савезника ДПС-у и сво то вријеме посматрао пљачкање и отимачину од грађана наше Црне Горе. Па чак и то да му заборавимо, како му заборавити његово ћутање када се та коалиција растала, није открио ни једну малверзацију, ни један штетан уговор, ћутао је, док се његов газда свакодневно богатио на рачун Црне Горе, коју он тобоже толико воли. Ћутао је и био на кратком поводцу када затреба да иступи за потребе ДПС-а и Мила Ђукановића. Тако је подржао закон о вјерским заједницама, а мени лично највише је остала упамћена реченица његове колегинице и предсједнице странке, која је рекла, парафразирам: “Закон има много лоших одредби али исправит ћемо ми то амандманима”, од којих ни један није усвојен. Да не коментаришем његово опхођење и ћутање док су им хапсили политичке колеге у скупштини. Очигледно да господин Ранко Кривокапић више цијени и воли газду него ли и да покуша да буде политички коректан. Ја се политиком лично не бавим и не умијем, али коментарисати Ранка Кривокапића, па то може ко хоће, јер такав склоп личности тешко је наћи на овом свијету. Од послушника до опозиционара па опет у круг. Господине Кривокапићу, један пријатељски савјет, вријеме вам је за пензију. А грађани су већ одлучили коме ће вјеровати, тако ви на изборима можда изгурате три посто, а Митрополија црногорско-приморска је на улицама Црне Горе извела барем, ако не и више од 150. хиљада људи што је за вас и вашу партију мисаона именица.
И док не јењавају напади на Цркву од аналитичара и политичара, нико од њих осуђује нападе на Невенку Бошковић Ћировић. Која се опет сучељава с дисциплинским поступком, јер не пристаје да буде дио јавног сервиса који је подчињен ДПС-у. Новинарски посао у Црној Гори за оне који желе да га обављају часно, тежи је од свих осталих, треба издржати притисак и нападе, зато још једном морам истаћи моју подршку као обичног човјека из народа.
У данима иза нас нису недостајали ни хероји, обични мали људи који свој посао обављају у миру и да није све ове неправде не би знали да међу нама таквих има, тако је припадник војске Дарко Мрваљевић удаљен са посла, јер је присуствовао литијама. Храбро се није одрекао своје цркве, и ако је знао да га то може коштати посла.
Ова власт је очигледно ушла у неку гору фазу од терора и диктатуре, адекватну ријеч и однос према својим грађанима можемо наћи у терору који се био надвио над Европом у периоду од 1941. до 1945.године. Тероришу се новинари и припадници војске који се не слажу с тренутним режимом, пријети се отказима и хапшењима, сваког дана се преко резимских медија врши „испирање“ мозга обичном човјеку. И то све јер ДПС-у и људима око њега није доста свега што су узели но им д**е зинуло и за црквену имовину.
Мада искрено мислим да овај народ више нико не може застрашити, ми смо свој пут одабрали и њим ћемо ходити, ДО ПОБЈЕДЕ.
Јанко Плавшић