Образовни систем је веома сложен, а савремено друштво намеће му стално нове задатке и потребу за иновирањем и унапређивањем. Сви актери тог система налазе се пред великим изазовима. О томе на који ће начин црногорски образовни систем одговорити потребама образовања 21. вијека, министар просвјете Миомир Војиновић говорио је за часопис Просвјетни рад.
Реформа образовања у Црној Гори траје више од двије деценије. Проблеми су, међутим, и даље присутни. Који су, према Вашем мишљењу, највећи изазови којима у наредном периоду треба посветити пажњу?
Војиновић: Осим великог проблема око пребукираности школа, ниских плата просвјетара, те ниског нивоа образовања, чему ћемо се озбиљно посветити, оно што бих посебно истакао јесте да ћемо радити на потпуној деполитизацији образовног система, у којем ће знање, професионалност, рад и таленат бити једини императиви и предуслови за успјех, како би образовном систему вратили углед и квалитет какав му припада.
Анализе, а прије свега, резултати наших ученика на ПИСА тестирању показују да је неопходно подизање квалитета доуниверзитетског образовања. Како то остварити?
Војиновић: Будући да је ријеч о базичним знањима, један од модела за побољшање ПИСА резултата је национално тестирање ученика на крају другог циклуса из матерњег језика, математике, енглеског језика или одабраних поглавља из природних и друштвених наука са типовима ПИСА задатака до 30 одсто. Према нашим подацима, одзив за ПИСА тестирање је веома велики. Око 6.500 ученика (петнаестогодисњака) тестира се у 64 основне и средње школе. Свјесни смо да резултати нису онакви какви се од нас очекују и будите сигурни да ћемо у наредном периоду урадити све како бисмо вратитили наш школски систем тамо гдје он и заслужује да буде с обзиром на стручност и капацитете које посједујемо. Треба поменути пројекат „Интеграција кључних компетенција у образовни систем Црне Горе“. Кроз овај програм је и развијен црногорски оквирни програм кључних компетенција. Обучено је 1.900 наставника основних и средњих школа, 900 наставника разредне наставе и 1.000 наставника који предају природну групу предмета и инжињерство. Развијено је 50 стандардизованих задатака за природну групу предмета који су урађени тако да испуњавају све критеријуме које имају задаци на ПИСА тестирању.
Квалитетна настава подразумијева и добре услове за рад. Нашим школама то недостаје јер имају превелики број ученика, неопремљене кабинете. Како то превазићи?
Војиновић: Вишегодишњи проблем је попуњеност изнад капацитета, углавном градских школа. У томе предњаче подгоричке школе гдје се у некима рад, усљед недостатка просторних капацитета, организује у пет смјена. То се негативно одражава на организацију и квалитет самог процеса. Министарство ће предузети све активности како би се изградњом нових школа растеретиле постојеће. Али ово је само дјелимично рјешење проблема. Вишедеценијске миграције довеле су до тога да у руралним срединама постоје школе великих просторних капацитета, које похађа само неколико ученика. Ова деценијска појава миграције становништва из сеоских насеља у град, као и процес брзе урбанизације, превазилази надлежности Министарства и постаје друштвени проблем, те је, према мом мишљењу, неопходно извршити децентрализацију, како на друштвеном нивоу, тако и у области образовања.
Добри резултати у настави у великој мјери зависе од просвјетних радника. Нјихов већи ангажман захтијева да они буду боље стимулисани и награђивани. Какви су планови за остварење тог циља?
Војиновић: Да би се започео реформски процес, потребно је прво побољшати материјални статус просвјетних радника, као носилаца образовног система. Измјеном законских прописа и Гранског колективног уговора можемо доћи до најбољег рјешења и задовољити животне потребе наших просвјетара.
Од када је почела реформа, као приоритетни циљ предшколског образовања истиче се повећање обухвата дјеце овим нивоом образовања. Резултати већ постоје. На који начин планирате да наставите достизање међународног стандарда да 95 одсто дјеце похађа вртиће?
Војиновић: Министарство просвјете је у октобру усвојило Стратегију раног предшколског васпитања и образовања за период до 2025. године. Један од стратешких циљева односи се на повећање обухвата дјеце предшколским васпитањем и образовањем. У 2020. години, укупан обухват дјеце, узраста од три до шест година, износио је 77 одсто. Ове године постоји тенденција раста до 80 одсто. Стратегијом је предвиђено да до 2025. године 90 одсто дјеце овог узраста буде у систему предшколског васпитања и образовања.
Наше активности усмјерене су на повећавање капацитета јавних предшколских установа градњом нових вртића. Изграђени су нови вртићи у Херцег Новом, Пљевљима, два вртића у Тузима и три вртића у Подгорици (у насељима Загорич, Блок 6 и Стари аеродром). У плану је изградња нових објеката у насељима гдје недостају, а постоји потреба за њима. Министарство ради и на проширењу просторних капацитета јавних предшколских установа и настоји да цјелокупна расположива површина постојећих установа буде максимално искоришћена. Једна од важних активности реализованих усмјерених ка овом циљу јесте јачање свијести јавности о значају укључивања дјеце у програме раног и предшколског васпитања и образовања. Таква кампања почела је да се реализује у сарадњи са УНИЦЕФ-ом у локалним срединама. Након едукације, запослени у сваком вртићу ће изложити родитељима/старатељима и укупној јавности у локалним заједницама значај уписа нове дјеце и добробити коју пружа рано предшколско васпитање и образовање.
Као један од приоритета када је ријеч о стручном образовању стално се истиче потреба да оно мора бити ближе бизнису и слиједити потребе привреде. Како то остварити?
Војиновић: Повезаност образовања и тржишта рада − бржи и ефикаснији одговор образовања на промјенљиве захтјеве тржишта рада и стварање услова да сваки појединац стекне вјештине и компетенције потребне за лични и професионални развој и запошљивост је циљ постављен у свим стратешким документима из области образовања.
Да би се, у мјери могућег, успоставио бржи одговор на потребе тржишта рада које су непредвидиве и честе, у систему образовања спроводи се читав сет мјера и активности. Прије свега, анализира се потреба за ревизијом и осавремењавањем нових и израдом постојећих квалификација. Прате се трендови развоја појединих дјелатности како у Црној Гори, тако и на нивоу Европске уније. Те активности спроводе секторске комисије у којима су заједно представници реалног сектора, надлежних образовних органа и институција, школа и високошколских установа. Осим тога, у изради стандарда занимања и квалификација учествују представници послодаваца који су на тај начин у прилици да искажу своје потребе и ставове пословима и задацима које то занимање треба да обухвати.
Јачају се и механизми информисања и каријерног вођења и савјетовања. Улога каријерне оријентације није да директно усмјерава ученике у дефицитарне образовне програме − то не би било у складу са етичким принципима те струке. Циљ је да појединцу омогући стицање вјештина које су потребне за вођење каријере како би у свим периодима свог живота био способан да оцијени своје склоности, да види могућности које се појављују на тржишту рада, да донесе рационалну одлуку и предузме кораке. На јачању капацитета ових механизама радиће се активно у предстојећем периоду, прије свега, у основним школама.
Важан корак у усаглашавању потреба тржишта рада са образовном понудом је праћење ученика након завршетка образовања. План је да се повежу административне базе података Министарства, Управе прихода, ЗЗЗЦГ и Универзитета. Поред тога, свршеним средњошколцима биће достављени и одговарајући упитници како би се добила потпунија слика о професионалном развоју ученика. Такав цјеловит систем омогућио би праћење да ли су се ученици након завршетка образовања успјешно интегрисали на тржиште рада по достојанственим условима рада, наставили образовање, напустили образовни систем или су у категорији оних особа које нијесу запослене, не образују се нити усавршавају, односно нијесу у неком систему едукације ни обучавања.
Већ годинама се указује на потребу да уписну политику у средње школе треба ускладити са потребама тржишта рада. До сада је то остала само жеља. На који начин планирате да то урадите?
Војиновић: Најважнији задатак који се ставља пред образовање свих земаља, дакле и Црне Горе, је створити услове да образовање одговори на прави начин на потребе тржишта рада. Уписна политика је, поред одговарајуће образовне понуде, оспособљених наставника и опремљених школа, кључни чинилац од којег зависи усклађеност образовања и тржишта рада. Ускладити уписну политику са потребама тржишта рада је изазов и за развијене земље Европе.
У склопу припрема за упис ученика за школску 2022/2023. годину, школе су предложиле план уписа ученика у први разред гимназије и стручних школа, имајући у виду податаке о броју ученика који завршавају основну школу на територији општине, потребе тржишта рада и правце развоја општине, те податке о броју и образовном профилу незапослених лица локалног бироа рада, као и да ли школа располаже наставним кадром за реализацију програма за које предлаже упис ученика у први разред. Урађена је анализа уписа претходних година, као и препорука извјештаја и анализа Завода за запошљавање Црне Горе у којима се могу наћи смјернице гдје, на основу односа понуде и тражње, могу повећати или смањити број уписних мјеста, гдје упис задржати на постојећем нивоу, препорука стратешких докумената министарстава и локалних заједница, као и трендова развоја појединих дјелатности.
Анализе које су рађене показале су да постоји тенденција смањења броја ученика који завршавају основну школу у појединим општинама (Цетиње, Колашин, Мојковац, Пљевља, Шавник). У појединим општинама број свршених основаца се повећао (Бар, Бијело Поље, Будва, Никшић, Подгорица, Тиват). У осталим општинама број основаца завршног разреда је на приближно истом нивоу. Анализе су, такође, показале да у појединим школама које су лиценциране и за тзв. „производне“ и „непроизводне“ профиле, школе се радије одлучују на „непроизводне“ који нуде мању могућност запошљавања.
На основу свих расположивих података и анализа, припремљен је предлог плана уписа ученика у први разред средње школе за школску 2022/2023. годину.
У школама се реализује око 70 различитих образовних програма. У свим општинама образовна понуда је широка, ученици имају могућност избора, у складу са својим склоностима и интересовањима.
Подаци служби Завода за запошљавање показују да постоји структурна неусклађеност понуде и тражње – постоје на евиденцији Завода лица са квалификацијама које тржиште рада не тражи, док је недостатак лица са одређеним квалификацијама, прије свега оних које називамо занатима, евидентан. И поред промоције стручног образовања и могућности које оно нуди са аспекта запошљивости, још увијек нема довољно интересовања за упис ученика у ове програме.
Министарство обезбјеђује накнаде ученицима првог и другог разреда који се образују у дуалном облику образовања, који практичну наставу реализују код послодавца како би и на тај начин подстакло како сарадњу школа са послодавцима, тако и упис ученика који ће бити у могућности да од најбољих у предузећима уче вјештине свога посла.
У конципирању предлога плана уписа којег је припремило Министарство, уважаване су све претходно наведене чињенице. Пошто је у већини општина укупан број уписних мјеста које су предложиле школе већи од броја ученика који завршавају основношколско образовање, било је потребно извршити одређене корекције у предлозима школа. Те корекције се односе, прије свега, на административне профиле као и на отварање нових смјерова.
Какви су планови Министарства просвјете када је ријеч о гимназијском образовању?
Војиновић: У текућој школској години, по програмима гимназије образује се око 33 одсто средњошколаца. Законом о гимназији прописано је да се у у тим школама могу формирати специјалистичка одјељења (математичко, филолошко и др). Упис ученика у гимназију врши се у складу са Правилником о начину, поступку и вредновању критеријума за упис ученика у гимназију и рјешењем о утврђивању минималног броја бодова потребних за упис у гимназију. Овим Правилником утврђени су општи услови за упис ученика у први разред (општи успјех, успјех на екстерној провјери, успјех из предмета од значаја), као и посебни услови за упис у одјељење специјалистичке гимназије (успјех из појединих наставних предмета, значајних за тип гимназије, освајање медаље на националном спортском или школском такмичењу и др).
Специјалистичка одјељења формирана су претходних година у гимназијама у Подгорици (математичко, филолошко и одјељење опште гимназије за ученике спортисте) и Никшићу (математичко и одјељење опште гимназије за ученике спортисте). Није било интересовања ученика за упис у филолошка одјељења у Никшићу и Котору. Формирање специјалистичких одјељења зависи од тога да ли ученици испуњавају услове за упис у гимназију, али и од интересовања ученика, тј. да ли ће се за упис пријавити довољан број ученика за формирање одјељења у складу са нормативима.
У претходној школској години сви ученици који су се пријавили за упис у гимназију, а испуњавали су услов за упис, уписани су. У случајевима када се за упис на одређено усмјерење пријавио број ученика недовољан за формирање одјељења, ученици су уписани у други програм гимназије. Такав план је и за упис ученика у први разред средње школе за школску 2022/2023. годину.
Неопходно је унаприједити и квалитет високог образовања. Које су кључне тачке у Вашој агенди када је о том циљу ријеч?
Војиновић: Све што радимо усмјерено је на стварање образовног система на који ћемо сви бити поносни. Добро образовање је предуслов за напредак и просперитет земље, што значи да знање и вјештине, као и интелектуални и научни потенцијали морају бити темељ успјеха црногорског друштва. Зато ће приоритети рада у наредном периоду бити усмјерени на унапређење квалитета високог образовања и стварање конкурентног кадра, а самим тим и усклађивање образовања са потребама тржишта рада, а све у циљу смањења незапослености у Црној Гори. Унапређење и стицање нових вјештина у складу с потребама послодаваца и олакшавање прелаза младима из свијета образовања у свијет рада је један од приоритета, тако да ће у наредном периоду бити реализоване активности на унапређењу квалитета практичног образовања студената. Кроз планиране измјене Закона о високом образовању, унаприједиће се, између осталог, и практична настава студената на свим студијским програмима кроз стицање практичних знања и вјештина студената у реалном радном окружењу. Само тржиште прави природну селекцију кроз давање јасних података о томе који су му профили потребни.
Узрок диспропорције између понуде и тражње је великим дијелом и значајно повећање броја средњошколаца који се уписује на високообразовне установе. Према подацима којима располаже овај ресор, преко 70 одсто свршених средњошколаца уписује факултет. Притом, и даље се највише уписују факултети из области друштвених наука. Стога је један од наших приоритета у наредном периоду приближавање предности стручних образовних програма и профилација младих на оно што су заиста њихови афинитети.
У том контексту, кључна је и измјена Правилника којим се прописују критеријуми за упис на факултете, којим завршена средња школа више неће бити предуслов за упис на одређени студијски програм, већ ће предуслов бити завршени образовни програм. Другим ријечима, цијениће се да ли су области које сте изучавали у средњој школи примјерене траженом студијском програму, а не да ли су саме школе одговарајуће.
Уједначење критеријума и усмјеравање младих у зависности од области које су изучавали, а не у зависности од саме школе, основни су мотив за израду овог Правилника, и вјерујем да ћемо њиме постићи квалитетнију проходност ка универзитету, која неће бити зависна од форме, већ суштине знања свршених средњошколаца.
Све активности које планирамо, биће усклађене са препорукама које добијамо од Европске комисије, а у циљу унапређења и конкурентности нашег образовног система. Све наведено ће, уз интензивне заједничке активности са привредом и увођење практичне наставе, допринијети стварању амбијента у систему образовања у коме дипломе неће бити саме себи сврха, већ провјерена потврда да сте спремни за тржиште рада.
Да ли је и колико Министарство планирало да улаже у опремање или проширивање капацитета домова ученика у студената у свим градовима у Црној Гори гдје они постоје?
Војиновић: Министарство просвјете континуирано ради на одржавању постојећих домова ученика и студената и проширењу њихових капацитета у складу са тренутним финансијским могућностима.
Предходних година су у систем домова ученика и студената укључени нови студентски домови у Подгорици и Никшићу, док је Дом ученика и студената у Бару темељно реновиран. Тиме су смјештајни капацитети домова у Подгорици, Никшићу и Бару значајно повећани. Ове године адаптиране су и реконструисане неусловне и раније некориштене просторије у Дому ученика и студената Цетиње, чиме је капацитет дома повећан за 10 мјеста, у шта је уложено 23 хиљаде еура.
У припреми је план адапатације и реконстукције Дома ученика и студената у Котору. Током ове године Министарство је у том дому реализовало набавку и замјену кревета, душека, ћебади и постељине, као и набавку система за контролу и коришћење студентске мензе у износу од 30 хиљада еура.
Министарство тражи рјешење како би Дом ученика у Плужинама, због клизишта на којем се налази, био измјештен на безбједну локацију.
Исто тако, у зависности од наших могућности, планирамо мања улагања у замјену кухињског инвентара у Дому ученика ОШ „Братство и јединство“ у Ковачевићима, Пљевља. Обим активности у наредном периоду биће усклађен са одобреним средствима како Буџетом за 2022. годину, тако и буџетима који ће тек бити доношени