Миомир Војиновић
Рад директора контролише инспекција. У току су контроле просвјетне и радне инспекције, а по захтјеву Министарства које ће поступити по њиховом закључку. На основу раније контроле већ смо разријешили дужности неколико в.д. директора и на њихово мјесто именовали друге. Постоји процедура коју морамо испоштовати, као и инспекције које су једине надлежне да дају мишљење на нечији рад и резултате. То је казао у интервјуу за Побједу министар просвјете Миомир Војиновић, одговарајући на питање на који начин контролише недавно постављене директоре, односно шта је предузео уколико је дошао до сазнања да има оних који не обављају посао како треба.
Који су то кључни проблеми са којим се суочавате откако сте изабрани да будете министар просвјете?
ВОЈИНОВИЋ: Министарство просвјете се увелико бави рјешавањем кључних проблема у овом ресору. Да би образовни систем био функционалан, морамо имати задовољан кадар. Материјални статус просвјетних радника, као носилаца образовног система, побољшаћемо измјеном законских прописа и Гранског колективног уговора. Пребукираност школа, недостатак просторних капацитета насталих великом миграцијом породица у градове, те кашњење у изградњи предвиђених школа, је велики проблем у овом тренутку. Министарство свим својим ресурсима покушава да дође до најбољег рјешења у интересу дјеце и неометаног спровођења образовног процеса.
Јавност није задовољна учинцима Ваше претходнице, министарке Весне Братић. Које све проблеме сте наслиједили од бивше министарке Братић?
ВОЈИНОВИЋ: Министарство просвјете, науке, културе и спорта било је превише обимно, састављено од четири важна и захтјевна ресора. Мислим да због тога није ни могло пружити резултате какве су грађани очекивали. Усљед сложености некадашњег МПНКС-а, образовање није добило фокус који заслужује. Управо зато је дошло до пропуста и нагомиланих проблема.
Професионалним радом и залагањем Министарства просвјете, образовних установа, кроз тијесну сарадњу са релевантним институцијама, НВО сектором и међународним партнерима ћемо ријешити проблеме и постићи резултате за добробит образовног система. У то чврсто вјерујем.
Када је изабрана да буде министарка, Братић је обећала да неће у образовном систему бити партијског запошљавања, али је пракса демантовала. И посланици су објављивали доказе да су, рецимо, директорска мјеста у школама дијељена међу партијама. Ви сте сада, такође, обећали да неће бити партијског запошљавања. Како грађани и грађанке могу да Вам вјерују да ће заиста бити тако?
ВОЈИНОВИЋ: Једно од полазних начела јесте школа без политике. Деполитизација образовног система је дуг процес, али ја сам му максимално посвећен. Професионалност, рад, таленат и најважније – знање, ће бити једини предуслови за унапређење квалитета образовног система. Императив нам мора бити да нашем школству вратимо углед и квалитет какав и заслужује.
Судови увелико доносе пресуде да су директори школа прошле године смијењени мимо закона. Имате ли податак колико ће та грешка да кошта грађане, да ли су се сви директори вратили да буду професори и колико њих је остало без посла?
ВОЈИНОВИЋ: Преузели смо одговарајуће мјере у циљу санирања настале ситуације поводом смјене директора. Тражили смо сарадњу са заштитником имовине Црне Горе, који заступа државу у имовинско-правним споровима. Договорено је да се након првих правосудних извршних пресуда сачини анализа досадашњих правоснажних пресуда и предложен је најоптималнији начин окончавања свих судских процеса. Циљ је смањење евидентних великих трошкова који нас очекују.
Што се тиче броја оних који су остали без посла, могу вам рећи да је мали број њих. У питању су професори који нијесу прихватили понуђене часове, док су се остали вратили у редовну наставу.
Најавили сте да ћете да контролишете рад недавно изабраних директора. На који начин то радите, јесте ли задовољни њиховим учинцима и шта сте предузели ако сте дошли до сазнања да има оних који не обављају посао како треба?
ВОЈИНОВИЋ: Рад директора контролише инспекција. У току су контроле Просвјетне и Радне инспекције, а по захтјеву Министарства које ће поступити по њиховом закључку. На основу раније контроле већ смо разријешили дужности неколико в.д. директора и на њихово мјесто именовали друге. Постоји процедура коју морамо испоштовати, као и инспекције које су једине надлежне да дају мишљење на нечији рад и резултате.
Јесте ли имали увид у евиденцију Завода за запошљавање, колико је незапосленог наставног кадра, међу којима су и доктори наука и којих све профила? Како може да се ријеши тај проблем и да ли, можда, са надлежнима планирате да размотрите опцију да се паузира упис одређеног кадра на факултете, уколико га је на тржишту довољно?
ВОЈИНОВИЋ: Универзтет Црне Горе предлаже број студената за упис у прву годину студија, на који сагласност даје Влада. Приликом предлагања броја студената, Универзитет ЦГ се руководи стандардима квалитета наставе, бројем наставног особља, материјалном основом за реализацију појединачног студијског програма, просторним капацитетима, као и адекватним односом броја студената и наставног особља. Предлог се анализира и са аспекта запошљивости и потражње на тржишту рада у ЦГ, а у складу са подацима добијеним од Завода за запошљавање.
Годинама се у образовном систему спроводе разне реформе које, како и истраживања показују, не доносе конкретне резултате. И даље се чују бројне критике – од тога да је у школама застарио метод предавања, да дјеца махом само репродукују научено, до тога да немају основне услове за рад. ПИСА тестирање су нека радила у другим школама, јер немају рачунара или су дотрајали. Како планирате да унаприједите стање?
ВОЈИНОВИЋ: Реформа образовања је системски процес који се не одвија преко ноћи. У сарадњи са међународним партнерима радићемо на дугорочној свеобухватној стратегији у свим кључним областима као што су: квалитет, правичност, инфраструктура и финансирање.
Важно је истаћи да је усвојена Стратегија за дигитализацију образованог система за период од 2022. до 2027. године, која ће обухватити нивое образовања од предшколског до средњег, са три стратешка циља-унапређење информационог система образовања, стварање дигиталног екосистема у школама и унапређење дигиталних вјештина и компетенција. У току је обезбјеђивање одговарајуће рачунарске опреме, интернет конекције и унапређење нивоа информатичке писмености наставног кадра, како би се електронске евиденције и услуге водиле на адекватан начин. То су услови неопходни за развој дигитализације. То је уједно и одговор на питање о недостатку опреме у појединим школама, због чега су неки ученици ПИСА тестове радили у другим школама.
Министарство којим је руководила министарка Братић ангажовало је државну ревизорку која то, заправо, није била, да контролише буџетске јединице. Како то коментаришете и шта ћете да предузмете по том питању?
ВОЈИНОВИЋ: Државна ревизорска институција тренутно врши ревизију Предлога закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2021. годину и ревизију Годишњег финансијског извјештаја и правилности пословања Министарства просвјете, науке, културе и спорта за 2021. годину.
Какве све новине спремате у образовном систему Црне Горе?
ВОЈИНОВИЋ: Осим свеобухватне реформе образовног система Црне Горе на свим нивоима, потрудићемо се да створимо више просторних капацитета за неометан васпитно-образовни програм.
Планирамо отварање нових средњошколских и студијских програма, остваривање боље сарадње са бизнис сектором како би образовали кадрове који су конкурентни на тржишту рада, као и стварање што више прилика за обављање стручне праксе, што ће створити квалификованији кадар.
Посебну пажњу ћемо посветити инклузији осјетљивих група становништва и њиховом осамостаљивању.
Жеље су нам велике, а Министарство и запослени у њему раде пуним капацитетом како би их претворили у могућности за нашу дјецу. Образовање је кључ за будућност у рукама младог човјека. Ми ћемо учинити све да му помогнемо да себи створи што бољу перспективу.
Кориговаће предложени закон о високом образовању
Раније је радна група израдила нови закон о високом образовању са којим се, међутим, не зна шта се десило, а требало је да буде усвојен прошле године. Они су се оградили од неких рјешења које је министарка Братић измијенила. Шта се дешава са тим актом?
ВОЈИНОВИЋ: По плану рада Владе Црне Горе, Министарство је у обавези да до краја године заврши Закон о високом образовању који у протеклом периоду није наишао на усаглашавање мишљења чланова радне групе па су неопходне додатне корекције. Врло брзо ћемо кренути са интензивним радом на њему и надамо се да неће опет доћи до пробијања рока који је дала Влада.
Рјешење пребукираности – децентрализација
Родитељи се годинама жале на пребукираност у школама, посебно у вртићима гдје васпитачи не могу довољно да се посвете дјеци због великих група са којима раде. Неки од њих зато исписују дјецу и уписују их у приватне вртиће или школице. Како на све то гледате и имате ли неко рјешење?
ВОЈИНОВИЋ: Проблем пребукираности није од јуче. Најспорније су градске школе и вртићи, гдје се попуњеност усљед недостатка просторних капацитета одражава на организацију и квалитет наставног простора.
Министарство предузима бројне активности како би се изградњом нових школа и вртића растеретиле постојеће. Трајно рјешење проблема пребукираности је децентрализација. Миграције из руралних предјела, гдје имамо велике школе које су полупразне, у пребукиране градске школе су друштвени проблем.
Користим прилику да упутим ријечи захвалности свима онима (међународне организације, локалне самоуправе, донатори, спонзори) који разумју проблем ове врсте и максимално нам помажу да, колико је у границама наших моћи, рјешавамо овај велики и увијек присутни проблем у нашем образовном систему.
Податке које показује Монстат не могу узети „здраво за готово“
Колико је запослених у образовном систему, има ли их превише у одређеним секторима или их негдје фали? Што се дешава са правилником о систематизацији који је пред Уставним судом, јер је усвојен без претходног усклађивања са више прописа?
ВОЈИНОВИЋ: Према подацима из октобра 2021. године, у државним и државно-приватној установи „Андре Навара“, у образовно-васпитним установама (предшколске, основне и средње школе, ресурсни центри и основне музичке школе) је 15.914 запослених, док их у приватним установама има 384. Морамо имати у виду велики број радника који су ангажовани по основу уговора о допунском раду (вишеструка понављања), као и запослене на стручном оспособљавању у државним установама, добијамо број од 14.463 запослена. Ако гледамо само број активно запослених (оне који нијесу у изолацији због ковида-19, који нијесу на привременој спријечености за рад, трудничким и породиљским боловањима, којима не мирује стаж или су на неплаћеном одсуству итд.) тај број је 12.613 запослених. Знате, образовање је један жив процес, зато податке које показује Монстат не можемо узети „здраво за готово“.
Што се тиче Правилника о систематизацији, до данас нијесмо добили никакво рјешење Уставног суда. Свакако ћемо испоштовати сваки одговор који добијемо. Уколико се то питање не ријеши до доношења новог Правилника о систематизацији, иницијатива пред судом је неуставна.
Извор: Побједа