Психолог у Дому здравља у Подгорици Анђела Голубовић казала је за „Дан“ да су разлози за самоубиство различити, од психичких поремећаја, међу којима је и депресија, до друге категорије узрока као што је немаштина
У Црној Гори је за 16 мјесеци прошле и ове године самоубиство (суицид) извршило 158 особа и тај број константно расте у посљедњих неколико година, а не постоји систем и стратегија за рјешавање тог проблема, тврде наши саговорници. Поводом Међународног дана превенције суицида, 10.септембра, стручњаци упозоравају да је самоубиство други водећи узрок смрти у популацији од 15 до 29 година.
Према подацима Свјетске здравствене организације, Црна Гора се налази међу првих 10 држава у свијету по броју самоубистава.
Психолог у Дому здравља Подгорица Анђела Голубовић казала је за „Дан“ да је у Црној Гори, према подацима Управе полиције, у претходне двије године регистровано више самоубистава него 2019.
– У прошлој години је регистровано 120 случајева. Од почетка Нове године, за прва четири мјесеца регистровано је 38 самоубистава, што значи да биљежимо тренд раста и у овој години. Нажалост, једини у региону немамо стратегију за превенцију суицида. Оно што је похвално јесте то је што ће убрзо бити у функцији национална СОС линија намијењена суицидним пацијентима. У КЦЦГ је за вријеме пандемије постојала линија за психо-социјалну подршку, линија 1555, која ће сада бити преусмјерена за пацијенте који се суочавају са овом проблематиком. Узроци суицида су многобројни и овај феномен је комплексан и вишедимензионалан. Статистика каже да око 90 одсто оних који покушају или реализују суицид пате од неког психичког поремећаја. У великом броју случајева то је депресија, али не треба изоставити ни болести зависности, шизофренију, структуре личности које су фрагилне и незреле. Мада морам да напоменем да суицидност може бити категорија одвојена од менталних поремећаја и тада говоримо о утицају социјалних фактора као што су немаштина и незапосленост – објашњава Голубовић.
Како је додала, у тим ситуацијама особа прави биланс за наставак живота и против тога, и то су ситуације када социјални мотиви превагну над виталним мотивима.
– У том смислу говоримо о самоубиству пацијената који пате од неке неизљечиве болести или самоубиство као последица неког нечасног дјела или дугова. Свима су нам познати случајеви када особа изврши самоубиство након велике промјене у начину живота, понижавајућег искуства или сличног „пада из раја“ – казала је Голубовић.
Голубовић: Породица да обрати пажњу
Психолог Анђела Голубовић истиче да треба обратити пажњу на пресуицидални синдром, а то је период психичке кризе непосредно прије покушаја суицида, у коме пацијент често скреће пажњу на своју потенцијалну животну угроженост, шаљући нам разне вербалне и невербалне сигнале.
– Истраживања готово недвосмислено потврђују да се око 50 одсто особа које су окончале свој живот самоубиством обраћало свом изабраном љекару у последњем мјесецу живота. Суицидне мисли се не изговарају лако, па породица мора да обрати пажњу на ситуације у којима пацијент саопштава да нема планове за будућност, да је почео да поклања личне ствари или, пак, да пише тестамент, да данима не спава или не једе – каже Голубовић.
Психијатар у Клиничком центру Александар Поповић рекао је за „Дан“ да је суицид један од горућих проблема у Црној Гори.
– Чињеница да се налазимо у самом врху по стопи суицида, не само у Европи, већ и у свијету, довољно говори о важности теме. Наиме, према подацима којима располаже СЗО, Црна Гора се по том параметру налази међу првих пет земаља у Европи и међу првих 10 у свијету. Напоменуо бих да су то подаци углавном добијени из полицијских извјештаја, што указује и на важност добијања адекватних статистичких података, како бисмо знали размјере проблема и јасно се усмјерили у смислу превенције. Велики проблем представљају и покушаји суицида, којих је неколико пута више. Као предсједник Управног одбора Црногорске асоцијације за унапређење здравља – ЦАУЗ, напоменуо бих да тренутно реализујемо пројекат „Освијетли ум“, уз подршку америчке амбасаде у Подгорици, у циљу промоције менталног здравља. Пракса показује да су проблеми менталног здравља све чешћи, нарочито након актуелне пандемије, која је умногом уздрмала систем функционисања свих нас. Искористио бих ову прилику и да напоменем да проблеми менталног здравља нису нешто што се дешава тамо неком, већ да се сви свакодневно крећемо дуж тог континуума између поремећаја и менталног здравља – рекао је Поповић.
Из Клиничког центра је саопштено да у Црној Гори не постоји системски одговор на озбиљан проблем суицида с којим се годинама суочавама и да је то велики јавно здравствени проблем.
– Овај проблем се ни на глобалном ни на локалном нивоу још не адресира адекватно, па је доношење адекватне стратегије за превенцију суицида неопходно као први корак у важној борби да се број изгубљених живота, нарочито оних у најпродуктивнијој доби, смањи – казала је Теа Дакић, специјалиста психијатрије у КЦЦГ.
Извор: Дан