Како се даље наводи, амнестија се највише односила на лица која су правоснажно осуђена због кривичног дјела непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести из чл. 287 Кривичног законика Црне Горе
Од дана ступања на снагу Закона о амнестији, односно од почетка јула па до 10. децембра прошле године у Основном суду у Подгорици амнестија је примијењена у односу на 480 осуђеника, саопштено је Дневним новинама из Основног суда у Подгорици.
“У Основном суду у Подгорици, од ступања на снагу Закона о амнестији лица осуђених за кривична дјела прописана законима Црне Горе и лица осуђених страном кривичном пресудом која се извршава у Црној Гори (“Сл. лист ЦГ”, број 65/20 од 3.7.2020. године), донијета су укупно 480 рјешења о примјени амнестије, за исти број осуђених лица”, наводи се у одговору Основног суда.
Како се даље наводи, амнестија се највише односила на лица која су правоснажно осуђена због кривичног дјела непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести из чл. 287 Кривичног законика Црне Горе, неовлашћена прозводња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 300 Кривичног законика Црне Горе, тешка крађа из чл. 240 Кривичног законика Црне Горе и недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл. 403 Кривичног законика Црне Горе, пишу Дневне новине.
Подсјетимо, црногорски парламент усвојио је Предлог закона о амнестији крајем јуна, а исти је ступио на снагу 15 дана након усвајања.
Закон је усвојен уз амандман да се изузму починиоци кривичног дјела тешко убиство.
Поменути амандман поднијели су тадашњи предсједник Скупштине Иван Брајовић, посланици тадашњег састава парламента Борис Мугоша из СД-а, Генци Ниманбегу из Форце и Адријан Вуксановић из ХГИ-а.
Предлог закона о амнестији лица осуђених за кривична дјела прописана законима Црне Горе и лица осуђених страном кривичном пресудом која се извршава у Црној Гори предвиђа скраћење казне затвора за 15 или десет одсто особама које су правоснажно осуђене за поједина кривична дјела.
Амнестија је образложена као нужна мјера у актуелној ситуацији епидемије корона вируса ради растерећења затвора и смањења броја радно ангажованих службеника.
Предлог закона о амнестији поднијели су посланици претходног састава парламента Милош Николић, Андрија Поповић, Генци Ниманбегу, Ервин Ибрахимовић, Адријан Вуксановић, Данијел Живковић и Јованка Лаличић.
Осим починилаца тешког убиства, амнестија се не односи и на починиоце најтежих кривичних дјела ратне злочине против цивилног становништва, силовање, принуда на обљубу или противправни блуд, обљуба или противправни блуд над немоћним лицем, обљуба или противправни блуд са малољетним лицем, обљуба или противправни блуд злоупотребом положаја, противприродни блуд, блудне радње, подвођење и омогућавање вршења блуда, посредовање у вршењу проституције, приказивање порнографског материјала дјеци и производња и посједовање дјечје порнографије и навођење малољетног лица да присуствује вршењу кривичног дјела против полне слободе.
Такође, амнестијом нијесу обухваћени осуђени за криминално удруживање и стварање криминалне организације, прање новца, злоупотребу службеног положаја, превару у служби, противзаконити утицај, примање и давање мита, злоупотребу положаја у привредном пословању.
Амнестија не обухвата ни лица осуђена због спречавања службеног лица у вршењу службене радње, напад на службено лице у вршењу службене дужности, запуштање и злостављање малољетног лица, насиље у породици или породичној заједници, родоскрнављење.
Од амнестије су изузете особе које су осуђене на 40 година затвора и за којима је издата потјерница.