ЗДРАВКО КРИВОКАПИЋ – УЗУРПАТОР ПРЕМИЈЕРСКЕ ФУНКЦИЈЕ

Пише: Милан Гајевић

Жеља за влашћу је од свих (других) најстраснија…“(Публије (Гај) Корнелије Тацит, 58-120, староримски историчар, правник и сенатор)

У члану 95 став 1 тачка 5 Устава Црне Горе, прописано је да „Предсједник Црне Горе…предлаже Скупштини: мандатара за састав Владе након обављеног разговора са представницима политичких партија у Скупштини…“

Значи, уставотворац је прописао пропорционални изборни систем, на основу кога су и одржани парламентарни избори, 30.августа 2020.године. Садашњи премијер, Здравко Кривокапић, био је носилац изборне листе коалиције „За будућност Црне Горе“, која је добила највише посланичких мандата у оквиру савеза владајућих коалиција (27). Зато је, уставно и законито, и у складу са добрим парламентарним обичајима добио мандат за састав Владе, те постао премијер.

У свим цивилизованим државама, премијер има политичку и моралну обавезу  да, у потпуности и безрезервно, спроводи политички програм партије или коалиције, преко чије листе је добио премијерски мандат. Ако му се тај програм више не свиђа, или ако је у међувремену промијенио политичке ставове или је само вјешто прикривао другу политичку оријентацију, премијер је дужан да поднесе оставку. То је нормално и уобичајено  поступање у земљама парламентарне демократије.

Експертске владе, за шта се Кривокапић постојано залаже, свуда су се показале као лоше решење, изузев као краткотрајне, прелазне, техничке владе чији је основни задатак да у најкраћем могућем року припреме наредне парламентарне изборе. Чланови таквих влада (неспорни и спорни експерти) немају ( и најчешће не показују)  никакву одговорност према свом бирачком тијелу и парламентарној већини, а свака власт квари.

А како се премијер Кривокапић односи према  изборном програму коалиције „За будућност Црне Горе“?

Он се све више удаљава од своје коалиције „За будућност Црне Горе“ и наступа као слободни политички „стријелац“. То је противно природи пропорционалног изборног система и добрим парламентарним обичајима. Наиме, постоји политичка и морална обавеза поштовања и доследног спровођења изборног програма коалиције преко које је добијен премијерски мандат.. У једном тренутку Кривокапић  је јавно најављивао, чак, и могућност формирања сопствене партије без претходног подношења оставке на премијерску функцију?!

Кривокапић је брзо одустао од кључних ставки изборног програма сопствене коалиције. Да подсјетимо, те ставке су, између осталог: опозивање одлуке о признању лажне државе Косово; укидање санкција Русији; опозив одлуке о отказивању гостопримства амбасадору Србије; промјена појединих  државних симбола; неодложно развлашћивање ДПС-а и Мила Ђукановића; хитне промјене у тужилачкој организацији и др.

Већ 8.септембра 2020.године, без консултација са својом коалицијом и противно њеном изборном програму, Кривокапић је потписао са Алексом Бечићем и Дританом Абазовићем Споразум, у коме је, између осталог, предвиђено да ће нова демократска власт у Црној Гори  „јачати и унапређивати сарадњу са НАТО савезом“, да „неће покретати било какве иницијативе или поступке са циљем промјена државне заставе, грба и химне“, те да „неће покретати поступак за повлачење признања независности Косова“.

Кривокапићева  Влада  честитала је „дан независности“ тзв. државе Косово, што је израз непоштовања суверенитета и територијалног интегритета државе Србије и кршење Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, од 10.јуна 1999.године.

Без договора са сопственом коалицијом, Кривокапић је предложио разрешење Владимира Лепосавића, министра правде, људских и мањинских права због његове принципијелне изјаве о Сребреници. Гласовима ДПС-а и посланика коалиција „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“, Лепосавић је разријешен функције министра. Тиме се Кривокапић сврстао на страну оних који , правно неутемељено и антисрпски острашћено, креирају и/или прихватају постојање „општинског геноцида“ у Сребреници.

Дана 6.априла 2021.године, Кривокапић је црногорској јавности упутио „месијанску“ објаву, чиме је показао да није дорастао премијерској функцији и да уопште  не разумије логику функционисања парламентарне демократије.

Немогуће је разумјети и прихватити толику снисходљивост и сервилност коју Кривокапић показује у комуникацији за западним и НАТО представницима, те са амбасадама западних земаља у Црној Гори, али и послушност да спроведе њихове налоге да у Влади не могу бити Срби, нити они који подржавају Србе?! Да му је много важније мишљење тих „фактора“ од представника своје коалиције, Кривокапић је признао уочи Нове 2021.године. Тада је казао:

„Стране амбасаде нијесу хтјеле да разговарају са мном док не потпишем да нећу повући признање Косова и санкције Русији. Не бих имао њихову подршку да то нијесам урадио.“?!

Парламентарна већина у Скупштини Црне Горе очигледно не може да функционише, јер су, премијер Кривокапић, као и Демократе ЦГ и Покрет УРА продужене руке: НАТО лобиста у Црној Гори;  америчке, британске и њемачке амбасаде у Подгорици; „друге фамилије“ окупљене око концерна „Вијести“; и веома утицајног и богатог албанског планетарног лобија. Кривокапићева Влада је, у кључним спољнополитичким и унутарполитичким опредјељењима, влада потпуног континуитета са бившим Ђукановићевим мафијашким, антисрпским и антируским, а тиме и антицрногорским режимом.

Очито је да се НАТО пакт, као и америчка, британска и њемачка амбасада у Подгорици залажу за опстанак Кривокапића, по сваку цијену, на челу мањинске владе која би имала подршку ДПС-а. Та Влада би имала задатак да припреми антисрпски попис становништва, те нове парламентарне изборе којима би се маргинализовао јавни и парламентарни утицај српских и просрпских партија.

Како премијер Кривокапић нема намјеру да поднесе оставку на премијерску функцију, а у постојећем парламентарном односу снага није  могуће изгласати неповјерење његовој Влади, неопходно је следеће:

-Да чланови коалиције „За будућност Црне Горе“ и њене присталице бојкотују премијера Кривокапића и његову Владу, односно отежавају њено функционисање, гдје је год то могуће.

– Да се организују масовни мирни протести на којима би се тражила Кривокапићева оставка уз јавно и аргументовано  разоткривање његовог непринципијелног понашања.

-Да се формира  јединствен политички субјект (партија, покрет, фронт…) од представника грађана којима је српски језик матерњи језик: српских и просрпских странака и НВО, Српског националног савјета Црне Горе, Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и истакнутих независних интелектуалаца. На тај начин створио би се утицајан јавни  парламентарни фактор на политичкој сцени Црне Горе који би био јединствен и непоколебљив у остваривању кључних опредјељења (промјена појединих државних симбола; опозивање одлуке о признању независности лажне државе Косово; укидање санкција Русији и Бјелорусији; унапређење односа, прије свега, са Србијом и Русијом; развлашћивање Ђукановићеве мафијашке хоботнице…)

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

20.јул 2021.године