Жири Књижевне заједнице „Мирко Бањевић“ из Никшића, у саставу проф. др Драган Копривица, предсједник Жирија, и чланови, књижевници, Перивоје Поповић и Радислав Гардашевић, на сједници, одржаној 5. новембра у Никшићу, донио је одлуку о добитницима књижевне награде “Мирко Бањевић”.
Ово угледно књижевно признање традиционално се додјељује сваке друге године, овог пута за 2019. и 2020. годину; за поезију двије награде, које се додјељују равноправно; за прозу једна, као и једна посебна награда, у циљу подстицаја стваралаштва, за прву објављену књигу. Сагледавши књижевне домете дјела, приспјелих на конкурс, расписан 24. јуна 2021. године, Жири је донио једногласне одлуке:
Двије награде за поезију равноправно су додијељене Милану Кнежевићу из Подгорице за збирку поезије „Робијашки рефрени“ (ИТП „Унирекс“, Подгорица – Београд; „Унирекс груп“, Подгорица, 2020.), и Славојки Слави Војиновић из Никшића за збирку пјесама „У кругу тишине“ (Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2020.).
Награда за прозу додијељена је Сави Радуловић из Никшића за роман „Талик“ (Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2019.).
Награда за прву објављену књигу додијељена је Наташи Лалатовић из Никшића за збирку поезије „Круг“ („Народна књига“, Никшић, 2020.)
Приликом сагледавања домета награђених остварења, чланови Жирија су посебно указали на сљедеће:
„Робијашки рефрени“ Милана Кнежевића представљају обимну збирку стихова, којима посебан печат дају пјесме, написане на робији у Спушком затвору с прољећа 2018. године због пјесникове борбе за слободу ријечи. На више од двјеста страница Кнежевић се у пјесничким циклусима исказао двосмјерно, и као сјајан пјесник сатиричар, али и префињени лирик. Кнежевић гледа амбивалентно на живот и улогу пјесника у савременом друшту, кроз права на људске слободе и право јединке на емотивни доживљај свијета, на љубав, која мотивише, издижући лирског јунака из сивила свакодневице у више сфере духовности.
Збирком пјесама “У кругу тишине” Славојка Слава Војиновић, која је животно и поетски највише везана за Пиву, град Плужине и духовност свог краја, показала је завидну самосвојност уз стихове, настале у етапама лирске несанице, трагајући за властитим круговима тишине. Војиновићева у поезији одгонета своју алхемију пјесништва правећи споне између поетске визије, лирског субјекта и спољног свијета.
Својим романом првјенцем Сава Радуловић показује ширину свог талента понирући у психолошке мијене ликова у чијем је центру алтер его списатељке, изложене ћудима времена и људи око себе. У жанру психолошког романа она успјешно понире у прагове свијести своје јунакиње и осталих ликова, пише о “трагању за изгубљеним временом” свог другог Ја, изгубљеног у лавиринтима Москве као мегаполиса, уз вјечне мотиве љубави и женске усамљености.
Наташа Лалатовић својом првом објављеном књигом, “Круг”, показује да је већ овладала одређеним тајнама пјесничког заната у поетици симболизма, успјешно се огледа у слободном, бијелом стиху, понире у тајне женске психе и своје лирске јунакиње, притом тематски посвећена мотивима љепоте, љубави, ћутања и вјечног чекања у времену и простору, уз трагања за неком својом магичном “квадратуром круга”.
Датум уручења награда “Мирко Бањевић” за поезију, Милану Кнежевићу и Славојки Слави Војиновић, за прозу Сави Радуловић, и за прву објављену књигу, Наташи Лалатовић, биће накнадно саопштен.