Зоговић: Нема одлагања!

Пријатеље из ЕУ интересују само мјерљиви резултати у борби против организованог криминала и корупције,  усвајање закона из области тузилаштва су једини пут да их буде. Ако не поздраве „сјутра“, поздравиће након пар мјесеци чим стигну резултати. Зато само напријед без устезања.

Непотребно је подсјећати шта се десило након усвајања Закона о слободи вјероисповијести  26/27 децембар 2019. године. Ванвременске, величанствене  литије а онда избори 30. августа 2020 године на којима губи бивши режим. Изгубили су изборе али не прихватају да буду смијењени грчевито се боре да задрже све полуге моћи. Крајњом одлучношћу 28. децембра 2020. године када је ДИК покушала да украде посланички мандат парламентарној већини усвојене су измјене и допуне овог Закона, који је предсједник Ђукановић одбио да потпише и прогласи у првом него када је морао у другом кругу. У прилогу је објава како  је некадашња Влада Црне Горе протумачила мишљење Венецијанске комисије о том закону. Када су у питању предлози Закона из области тужилаштва који се налазе у дневном реду Скупштине сазване за 18. фебруар 2021.године потенцирање на мишљењу Венецијанске комисије је директна опструкција бившег режима који жели да на тај начин успори процес деполитизације правосуђа. Ради се о функционалној надоградњи закона који регулишу област Тужилаштва тако да никаква додатна мишљења нијесу ни неопходна ни обавезна. Специјално тужилаштво ће се након усвајања тих закона звати Тужилаштво за организовани криминал и корупцију а контролни механизми Парламента ће бити израженији кроз измјене и допуне Закона о Државном тужилаштву. Јер нас је маргинализација улоге Парламента довела до политички заробљених институција. Главни камен спотицања у ЕУ интеграцијама по оцјенама свих релевантних међународних адреса је управо неслободно правосуђе и политичко тужилаштво. Сада када су створени услови да се покрене процес демократизације правосуђа неко жели да то брутално заустави и да сачува реликте бившег режима и континуиетет утамничених институција. Нова већина на то не смије пристати. Или јесмо или нисмо власт? Или нас обавезује или нас не обавезује подршка грађана на изборима. Сто се тиче препорука ЕУ званичника чини ми се да би Влада требала да прихвати хирушки прецизну и јасну препоруку Комесара за проширење Оливера Вархељија и поништи одлуку Марковићеве Владе о протјеривању амбасадора државе Србије. Ако су нам пуна уста Европе и стандарда не знам ста се чека и ђе је запело?