ЗРАК СВЈЕТЛА У ТАМИ ЈАВНОГ СЕРВИСА

пише: проф. др Драган Копривица

Да се по питању људских и медијских слобода чак и на ТВ Црне Горе понешто мијења, усамљено и даље показује дебатна емисија „Аргументи“. Водитељ, новинар Саша Кликовац, не желећи прије свега да дезавуише самог себе, као професионалца, човјека и грађанина, а тиме ни своју установу, упорно настоји да поврати већ дуго година срозавани имиџ Јавног сервиса свих грађана, који је још увијек Јавни и Тајни сервис једног грађанина. И, наравно, окупљене интересне камариле профитера око власти, који су уз патриотске осмијехе и реторику пељешили Црну Гору да је чудо што је од њеног финансијског бића ишта преостало. Аутор овог прилога има осјећај грађанске сатисфакције тиме што је неки мјесец раније већ указивао јавности на демократско „солирање“ Кликовца на Јавном сервису, очекујући да ће новинар експресно бити разријешен дужности и послат на Грможур. Али се то, за дивно чудо, ипак није десило.

Скоро у донкихотовском маниру непоколебљиво, из емисије у емисију, он и даље настоји да докаже да емисија с његовим гостима, „Аргументи“, макар као оаза професионалне коректности и отвореног људског дијалога, најављује неку нову медијску еру Јавног сервиса.
Али остаје питање: да ли је понашање Кликовца измакло контроли Друга генералног, или најзад и у самом врху дижу руке, тим прије што се некима смијеши и лагодна пензија, можда отпремнине, и сл. А испирања и препирања мозгова грађана, па и центрифуге, било је превише, и јефтине глуме која више не пролази.
Основни учинак дебатног серијала „Аргументи“, који упорни новинар води, јесте да се код грађана Црне Горе помало, али ипак, враћа повјерење у могућност откључавања закатанчене медијске Бастиље, коју је, као такву, вријеме одавно прегазило, па може служити као музеј диктатуре.
Како год, гледаоци ТВЦГ су и синоћ могли присуствовати културном, отвореном, критичком полилогу Кликовца с гостима емисије, без уобичајених флоскула, намјештених осмијеха, флертовања са властима преко ТВ-екрана…
Тако смо имали ријетку прилику да не гледамо само режимски подобне госте, полуинтелектуалце, пажљиво селектоване у неком сјеновитом кабинету Јавног сервиса, којима су питања унапријед дотурена. Зато су затечени гледаоци са задовољством могли пратити, напросто, поштено вођену, и коректно интонирану емисију, у којој су заблистали и гости и домаћин, што буди наду и у свеукупне промјене у Црној Гори.
Уз све ово, интересантно је да због начина вођења емисије Кликовац у јавности, слично искорацима, или „искорацима“ неких других лица из медија, не доживљава никакве пријетње познатих и анонимних, нити га ко сатанизује! Очито, јавност је „Аргументе“ препознала као коректну емисију од општег грађанског интереса, у којој новинар коректно износи критичке ставове и према одлазећим, и према долазећим властима, а то је то, „оно мало душе“, тј. есенције, која фали Јавном сервису током протеклих сто година медијске самоће грађана.
Истине ради, Кликовац ни током ранијих година ригидне програмске политике Јавног сервиса није љепорјечио режиму на штету урушавања свог личног и професионалног дигнитета, те његово садашње поступање није плод накнадне памети у додворавању новим снагама. Ријеч је напросто о одговорности посленика јавне ријечи да на новинарском задатку истраје бескомпромисно, и по цијену удаљавања с посла, што му се ипак није десило.
Интересантно је и да су у овим новим данима неки водитељи-провокатори, тзв. скандал-мајстори, све скупа са својим бизарним гостима, некако сами себе отписали с екрана Јавног сервиса, јер су постали страна тијела у новом медијском простору. Зато, као овјештали бранитељи лика и дјела великог Вође, доживљавају судбину оних које је ТВ-екран прегазио, и за њих се угасио. Медијско служење неистини, у циљу финог третмана и финих хонорара, кад тад се врати као бумеранг.
Уосталом, кад је Јавни сервис преживио тектонски одлазак мог друга Дарка Шуковића, кад се сјутрадан зграда ТВЦГ није амбисала у сиње море ‘иљаду лаката, онда се Јавном сервису то неће десити ни одласком било кога другог са функције.
У емисији Саше Кликовца интересантан је био и одабир гостију. Позвани су наша позната редитељка Ана Вукотић, извршна директорка ЦРНВО Ана Новаковић Ђуровић, књижевник и новинар београдске “Политике” Новица Ђурић, и Зоран Вујичић координатор људских права и правде у НВО Грађанска алијанса.
Уз претпоставку да је водитељ у доброј мјери и лично утицао на избор својих саговорника, укупна расправа била је једна од најбољих у потоње вријеме на нашим ТВ-каналима.
Ана Вукотић, чији успјешан редитељски пут одавно пратим, није се у посљедње вријеме, еуфемистички речено, баш најбоље снашла у неким изјавама о вјерујућем народу. Али је ове вечери наступила као врстан полемичар у “Аргументима” показујући своју праву интелектуалну страну, одређујући се коректно по бројним актуелним питањима, у чему нема замјерке.
Ана Новаковић Ђуровић, као млада особа, на теме управо блиске њеној струци и магистарским студијама међународног јавног права, суверено је учествовала у расправи, а њен колега Вујичић бивао помало суздржан у дужини исказа, уз сасвим коректне и зналачки донесене судове о новој реалности у нас.
Посебно интересантан био је наступ на Јавном сервису Новице Ђурића, једног од најзначајнијих савремених писаца у Црној Гори, предсједника УКЦГ и врсног новинара београдске “Политике”. Као добитнику више од двадесет награда из књижевности и новинарске струке, требало му је да прођу три и по деценије да га у његовој Црној Гори неко напокон позове да гостује на Јавном сервису! А у свом наступу је показао и људску и литерарну ширину, уз разумијевање различитости ставова политичких субјеката у Црној Гори, уз софистициране закључке којима нема мане ни приговора.
„Живјеће овај народ“, што би рекао Бранко Ћопић у наслову истоименог чувеног филма по његовом сценарију. Па ће живјети и Јавни сервис, али у новом, демократском руху, гдје одговорни поступци новинара неће бити ствар појединачног чина и ризика, него устаљена пракса. Гдје више никад не смије бити гајен култ личности било кога и чега, осим култ професионалног односа према медијским задацима и слободама. А је ли то много, или мало, видјећемо. Пред нама су Влада и сватови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial