Гувернеру Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) Радоју Жугићу исплаћено је 10.540,64 еура на име повраћаја више уплаћених доприноса, показују подаци достављени Агенцији за спречавање корупције (АСК). Њему је новац исплаћен у јулу ове године и то кроз три исплате у износима од 6.587,84, 3.733,12 и 219,60 еура. Жугић је овај приход пријавио у складу са обавезом прописаном Законом о спречавању корупције, којим је прописано да је сваки јавни функционер дужан да пријави сваку промјену у имовини у износу већем од 5.000 еура.
Радоје Жугић обавља функцију гувернера Централне банке од 2016. године, а прије тог именовања у Скупштини у којој је већину имао ДПС и њихови коалициони партнери, накратко је био савјетник тадашњег предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића.
У Ђукановићевој влади је био министар финансија, а у извршну власт је дошао из Централне банке Црне Горе. Прије тога је од 2004. до 2010. године био директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а и ту је дошао са мјеста замјеника генералног директора Централне банке Црне Горе за послове платног промета. Жугић је био и директор Завода за обрачун и плаћања, филијала Подгорица, као и секретар Дирекције јавних прихода Црне Горе и финансијски директор Ауто-мото савеза.
Према подацима из годишњег извјештаја о имовини и приходима, Жугић је у 2021. години на основу плате, која је мјесечно у просјеку била око 4.700 еура и других прихода у Централној банци и од повраћаја пореза за ранији период остварио укупан приход од 77.199 еура, од чега око 65.000 из ЦБЦГ. Осим плате од око 4.700 еура, Жугић је имао надокнаде од 200 до 400 еура у зависности од мјесеца, али и фиксних 700 еура од рада у Савјету за финансијску стабилност.
Гувернер ЦБЦГ, којег је предсједник државе Мило Ђукановић поново предложио за нови мандат иако поједини економисти и представници партија сматрају да њим треба да се бави тужилаштво, а не Скупштина која би могла да му да му повјери ову функцију, није дао дозволу да му Агенција за спречавање корупције контролише стање у банкама и другим финансијским институцијама.
Право на повраћај преплаћених доприноса обвезници имају на основу Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и Правилника о усклађивању износа највише годишње основице за плаћање доприноса. Највиша годишња основица износи око 55.000 еура. Порески обвезници имају право на повраћај доприноса уплаћених на укупну годишњу основицу која прелази наведени максимални износ. Према Правилнику о начину и поступку повраћаја више плаћених доприноса за обавезно социјално осигурање, који је доступан на сајту Пореске управе, повраћај више плаћених доприноса врши се по истеку календарске године за претходну, на основу података о уплаћеним доприносима које је обвезник плаћања доприноса доставио надлежном пореском органу.
Потраживалац преплаћених доприноса за то подноси захтјев надлежном пореском органу.
– Повраћај више плаћеног доприноса врши се у року од 30 дана од дана одлучивања о захтјеву за повраћај више плаћених доприноса. Ако осигураник остварује право на повраћај више плаћених доприноса по више основа осигурања, повраћај више плаћених доприноса се врши по основу осигурања за које су плаћени доприноси након остварења највише годишње основице. Ако више исплатилаца има право на повраћај више плаћених доприноса, повраћај више плаћених доприноса се врши исплатиоцима који су извршили уплату доприноса након што је осигураник остварио највишу годишњу основицу, сразмјерно преплаћеном износу – наводи се у правилнику.
Извор: Дан