Ко не кажњава зло, тај заповиједа да се оно учини. (Леонардо да Винчи)
Пише: Милан Гајовић
Данас 27. маја 2022.године, навршило се осамнаест година од мафијашког убиства Душка Јовановића, часног и храброг човјека и патриоте, који је у свом „Дан“-у и у непосредним јавним наступима разоткривао, прије свега, спрегу Ђукановићеве власти и италијанских мафијашких организација у дуванском шверцу 90-тих година 20.вијека и почетком прве деценије 21.вијека, односно неспорну чињеницу да је црногорски државни врх био у подземљу, а подземље на врху.
До дана данашњег убиство није расвијетљено: нијесу откривени ни налогодавци, ни организатори, ни непосредни извршиоци убиства. Правоснажно је осуђено само једно лице, као саучесник (саизвршилац) у убиству, у складу са чланом 23 став 2 Кривичног законика Црне Горе (КЗ), у коме је прописано да „ако више лица, учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата, заједнички изврше кривично дјело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дјела, свако од њих казниће се казном приписаном за то дјело“. То лице није непосредни извршилац убиства Душка Јовановића.
Према указањима наших Светих Мати и Светих Отаца мојој супрузи Драгици (која је спремна и да свједочи), убиство Душка Јовановића извршиле су плаћене професионалне убице, ангажоване из иностранства, којима је одмах послије убиства омогућено да несметано напусте Црну Гору. Полиција је била овлашћена и дужна да самоиницијативно, у складу са тада важећим Закоником о кривичном поступку (ЗКП) и Законом о унутрашњим пословима, хитно предузме криминалистичко-тактичке радње блокаде Подгорице ради проналажења и хватања учинилаца Душковог убиства. Међутим, блокада Подгорице је извршена тек неколико сати послије убиства, што је убицама било довољно да безбједно напусте Црну Гору.
Логистику су убицама пружила домаћа безбједносно интересантна лица, чије је кретање и мобилне (телефонске) комуникације полиција овлашћена и дужна да стално прати. Нека од тих лица су привођена непосредно послије Душковог убиства, али су незаконито пуштена без савјесне и детаљне провјере њиховог лажног алибија. Била је неопходна, прије свега, провјера њихових мобилних комуникација у критичном времену („провјера идентичности телекомуникацијских адреса (базних станица) које су у одређеном времену успоставиле везу“). Такође, логистику убицама су пружали и поједини припадници – плаћеници јавне и тајне полиције. У непосредној околини лица мјеста убиства, у критично вријеме, биле су искључене надзорне камаре.
Такође, полиција је, самоиницијативно или по захтјеву надлежног тужиоца, била овлашћена и дужна да открије и обезбиједи трагове кривичног дјела, прије свега биолошке трагове. То подразумијева узимање ДНК узорака са лица мјеста и са предмета који су послужили за извршење кривичног дјела, те омогућавање упоређивања тих узорака са узорцима безбједносно интересантних лица, у овлашћеним криминалистичким институтима у земљи и иностранству.
Ко су налогодавци Душковог убиства?
Бројне чињенице, које су, прије свега, Душко и „Дан“ саопштавали јавности у дугом временском периоду доказују да су дуван (цигарете) преко Јадранског мора заједнички шверцовали Ђукановићева власт и италијанске мафијашке организације. И против Мила Ђукановића, као тадашњег премијера, покренути су кривични поступци пред надлежним судовима у Барију и Напуљу, али су обустављени само због његовог државничког имунитета. На италијанске државне органе и судове вршени су и притисци од стране Ђукановићевих западних (америчких, британских и НАТО) спонзора да му се не суди, у знак захвалности за његову антисрпску, антиправославну, антируску, а тиме и антицрногорску политику.
Када је требало утврдити ко стоји иза неког незаконитог поступања, још у старом Риму је постављано питање: Cui bono? („У чију корист?“ или „Коме у прилог?“). То питање се приписује поштеном и мудром римском судији који је имао обичај да на почетку судског поступка пита у чију корист се нешто збило.
У вези Душковог убиства произилази логичан и непорецив закључак да су Душкови јавни, храбри, оштри и аргументовани критички ставови о, прије свега, дуванском шверцу сметали и самом Ђукановићу и да му је Душково уклањање користило, односно ишло у прилог. Овакав закључак поткрепљују и опструкције (чак и уклањање трагова), како у преткривичном поступку (поступку извиђаја), тако и у претходном (истражном) поступку и на главним претресима, од носилаца полицијске, тужилачке и судске власти, као и од руководства тадашњег Министарства унутрашњих послова. Такође, нијесу откривени нити процесуирани: подметач(и) експлозива испод Душковог службеног возила; актери његовог полицијског киднаповања са плаже; нападачи на њега; отимачи важних докумената из његове торбе; изазивачи више пожара у просторијама „Дан“-а; наредбодавци блокаде продаје „Дан“-а… Чланови Душкове породице трпе дугогодишњу тортуру од Ђукановићевих мафијаша и плаћеника, који их и дан данас прислушкују и контролишу. Више година прије убиства.
Остаје да се надамо да ће кадровске промјене у Управи полиције, тужилачкој организацији и судству допринијети да се, савјесно, стручно и храбро, открију и процесуирају налогодавци (па макар то био и сам Мило Ђукановић), организатори и непосредни извршиоци Душковог убиства. То је према Душку и његовој породици дуг државе Црне Горе, за чији се идеал слободе, истине, демократије и владавине права борио. Треба нагласити да Мило Ђукановић планира да, застрашивањем и подмићивањем, заувијек онемогући да се сазна пуна истина о Душковом убиству.
Наше Свете Мати и Свети Оци умољавају да се Душковим именом назову тргови и/или улице и/или културне установе.
Вјечна захвалност Душковој анђеоској души и његовој родбини за спас и моје породице!