Печат кнеза Стројимира, из друге половине 9-10. вијека, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху.
Стројимиров златни печат из друге половине 9. вијека са двоструким крстом тј. патријаршијским крстом у свом средишту је доказ да су Срби и прије Ћирила и Методија били писмени и крштени, а да је српска црква била на нивоу архиепископије, док су српски кнезови и велики жупани били самостални владари који имају и свјетовну и црквену независност и да су били изједначени са краљевима.
Поријекло и вријеме настанка печата
На основу натписа на печату, да се закључити да је припадао кнезу Стројимиру и да је настао у другој половини IX вијека. Направљен је у некој од византијских царских златара у Солуну, Атини или Цариграду.
Постојање печата само по себи доказује да је у ондашњој Србији постојала администрација, архива и придворска канцеларија које су карактерисале једну државу.
Присуство двоструког крста на печату, указује на чињеницу да је његов наручилац био хришћанин, а Јанковић сматра да се на основу њега може претпоставити да су и његови преци били хришћани, што је противно досадашњем схватању да су српски кнезови примили хришћанство између 867. и 870. године, пошто се тада међу рођеним принчевима (млађи Мутимиров син Стефан и Гојников син Петар) по први пут јављају хришћанска имена.
Дакле српска држава и српска црква су биле самосталне и независне више од 200 година прије краља Михаила Војислављевћа и 350 година прије великог жупана Стефана Првовенчаног Немањића и првог српског архиепископа Светог Саве.