Преминуо је проф. др Јован Стриковић, чувени српски неуропсихијатар из Никшића, дугогодишњи директор болнице „Свети Сава”, пјесник и један од 2.000 великана који су обиљежили минуло стољеће (признање Интернационалног биографског центра у Кембриџу).
Рођен је 1938, у Кличеву крај Никшића. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализирао је неуропсихијатрију, а докторирао са темом „Психологија у Његошевом стваралаштву“. Осим што је био истакнути медицински стручњак, Стриковић се бавио психолошким феноменима у књижевности: смијехом, лудилом, самоубиством и осветом.Доктор Стриковић је споне са завичајем, Кличевом, Никшићем и Црном Гором, проналазио у регистрима изнад носталгије: „Мој креативни дух је формиран, усмјерен и диригован из колективне свијести, од које се многи сада ужасавају. Тај креативни народни дух одувијек ми је био путоказ у животу. Одрастао сам у најсиромашнијем дијелу Црне Горе, а то ми уопште не смета – напротив! Толико сам сазнао у том сиромаштву о понизности и биједи богатства да сам се увијек трудио, мада ми није успјело, да не постанем богат. Јер, видио сам колико богатство истроши човјека у моралном, интелектуалном, сазнајном смислу, онда га умртви, атрофира.
То што сам креативан, то је захваљујући средини у којој сам живио, сиромаштву из кога сам дошао и богатству које сам видио и доживио. Јер, знате, средства којима људи располажу чине их великим. Али, све што сам створио – створио сам захваљујући сиромаштву и судару идеја које сам понио са камена одакле сам дошао овамо прије четрдесет година.”Остао је вјеран свом српском народу, српском језику и српској култури о чему је најрјечитије писао писац Милован Витезовић: „Јован Стриковић се у својим поемама разговара са народом који се, онакав каквог га је Усуд затесао, већ вијековима прегања са својом судбином, траг по трагу да му се не истражи. У том разговору, из Стриковића, у првом лицу множине проговара сам народ српски, сведочи басмом, заветом, клетвом и заклетвом, како живи као вјечан да је.
Јован Стриковић се трудио, па и успио, да докучи понешто од тога што је судбински писано и да, ево, запише то својим рукописом, тако да најбољи стихови ове књиге вјеродостојно доказују древност српског народа.”Српски народ у Црној Гори ће памтити да су два Никшићанина, академик Душан Косовић и проф. др Јован Стриковић, часно пронијели своја српска имена кроз свијет неуропсихијатрије, остављајући за собом високе научне и академске трагове. Професор Јован Стриковић биће сахрањен данас у Никшићу. Нека му је лака родна српска земља.
Ми знамо ко смо
Проф. др. Јован Стриковић, вјечнаја памјат.