Европска унија успостављена је са циљем окончања честих и тешких ратова у Европи, који су кулминирали Другим свјетским ратом. Зато су европски лидери били увјерени да је економско и политичко уједињење једини начин да се осигура трајни мир између њихових држава.
Историја Европске уније представља временски период који почиње 1951. оснивањем прве велике европске наднационалне економске заједнице – Европске заједнице за угаљ и челик, уједињавањем француске и њемачке индустрије угља и челика (ЕЗУЧ) и то на приједлог француског министра спољних послова Роберта Шумана. Сам приједлог Шуман је дао 9. маја 1950. године и тај дан се узима као Дан Европе. Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик потписан је Паризу 18. априла 1951. године. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније.
Ова заједница је имала шест држава оснивача: Белгија, Савезна Република Њемачка, Луксембург, Француска, Италија и Холандија. Све битне одлуке о питањима индустрија за производњу угља и челика у овим земљама, биле су у рукама независног, наднационалног тијела под називом “Висока власт” чији је први предсједник био Жан Моне.
Захваљујући успјешном функционисању Европске заједница за угаљ и челик представници шест држава оснивача одлучило је да интегрише и друге секторе привреде.
Три европске заједнице су 1965. године уједињене и почеле су да функционишу као институције заједничке за све три Заједнице – Комисија, Савјет министара и Европски парламент. Циљ овог уједињења био је јединствен развој економије и стварање јединственог тржишта, чиме би се постигао континуирани економски развој и повећао стандард живота становницима чланица.
Извор: evropskikutak