ИВАНОВИЋ КАЖЕ ДА НЕ ЗНА ШТА ЈЕ ПОЗАДИНА ПРИЧЕ
Скупштина на наредној сједници о разрјешењу Ивановића
Из АЗЛП казали да ће у четвртак дати мишљење о захтјеву ДИК-а, Ивановић тврди да раде по закону
Ивановић, Фото: САВО ПРЕЛЕВИЋ
Скупштина Црне Горе ће на наредној сједници разматрати предлог Административног одбора за разрјешење предсједника Државне изборне комисије (ДИК), Алексе Ивановића.
То је „Вијестима“ саопштио савјетник у кабинету предсједника Скупштине, Вук Јанковић.
„Након скандалозног поступања челника и дијела чланова ДИК-а 28. децембра прошле године, од истих нас ништа више не може изненадити. Због тога је Административни одбор утврдио предлог за разрјешење предсједника ДИК-а, који ће бити разматран на наредној сједници Скупштине Црне Горе“, казао је Јанковић одговарајући на питање – шта ће Скупштина предузети поводом тврдњи четворице чланова ДИК-а из парламентарне већине, да је та институција злоупотријебила личне податке бирача у Херцег Новом.
ДИК је прекјуче саопштио да су у бирачки списак у Херцег Новом уписана 1.973 бирача која имају право гласа у Србији. Четири члана ДИК-а из реда власти оградила су се од тог саопштења, тврдећи да на сједници то није установљено. Они су у заједничком саопштењу упозорили „да постоји основ сумње да је оваквим поступањем извршено кривично дјело које се гони по службеној дужности“.
Предсједник ДИК-а Алекса Ивановић казао је „Вијестима“ да је та институција поступала по закону приликом утврђивања „дуплих бирача“. Ивановић је појаснио да је ДИК само преузео податке с јавно доступних сајтова и да, по Закону о бирачком списку, има овлашћење да се бави тиме.
„Сва овлашћења постоје. Закон би требало прецизирати да не би долазило до оваквих ситуација. Не знам шта је позадина приче“, тврди он и додаје да је сајт с јединственим бирачким списком Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије (упит.бирацкисписак.гов.рс) „стављен у други режим рада“ након што су преузели податке с њега.
Из ДИК-а су раније саопштили да ће документацију коју имају прослиједити МУП-у ради покретања поступка провјере бирачког права оних који могу остварити бирачко право и у Црној Гори и у Србији.
Из Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП) рекли су „Вијестима“ да им је ДИК 19. априла затражио мишљење да ли може вршити провјеру да ли се бирач који је уписан у бирачки списак Црне Горе истовремено налази у бирачком списку БиХ доступном на јавном порталу избори.ба, у бирачком списку Србије на порталу упит.бирацкисписак.qов.рс, као и у јавно доступним бирачким списковима других држава.
„Редовна сједница Савјета Агенције на којој ће бити разматрано мишљење по захтјеву ДИК-а биће одржана у четвртак, 29. априла, након чега ће јавност бити упозната са ставом Савјета Агенције по овом питању“, навели су из АЗЛП-а.
Из Центра за грађанско образовање (ЦГО) јуче су позвали АЗЛП да испита поступке ДИК-а и утврди да ли је дошло до незаконите обраде личних података црногорских грађана и неовлашћеног приступа бирачким списковима друге државе.
„И поред чињенице да су ти подаци, уз упис јединственог матичног броја (ЈМБГ), доступни путем дигиталног портала Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, као такви нису намијењени за употребу од стране државног органа друге државе – у овом случају органа из Црне Горе. Такви дигитални системи, слични онима који се користе и код нас, прије свега служе бирачима како би провјерили своје бирачко мјесто, а затим и тамошњим органима, а никако и јавним органима друге државе“, саопштио је сарадник на програмима у ЦГО-у Дамир Суљевић.
Из МУП-а се нису оглашавали у вези овог случаја, већ су нас упутили на АЗЛП.
Локални избори у Херцег Новом заказани су за 9. мај, а МУП ће закључити бирачки списак десет дана прије избора.
Газивода: Кривична одговорност ако се уноси у базу памте
Адвокат Синиша Газивода појаснио је да ДИК има право увида у бирачки списак и да може да укаже МУП-у на потребу отклањања уочених неправилности у вођењу бирачког списка.
„У конкретном случају, ДИК је обрађивао податке тако што их је уносио у базу Републике Србије. Вјероватније је да се уноси у ту базу не памте. Ми то не можемо утврдити ни као држава, јер је питање хоће ли нам Србија дати податке о томе. Уколико се уноси памте, онда би ту било и евентуалне кривичне одговорности, али и то је тешко доказати“, рекао је Газивода „Вијестима“.