Представници Центра за развој Шајкашке уручили су данас председнику Србије Александру Вучићу Велики крст вожда Ђорђа Стратимировића
Високо признање, које носи име по команданту српских војних снага за време револуције у Аустроугарској 1848. године, Вучићу је уручио проф. Иван Стратимировић, праунук вожда Ђорђа Стратимировића.
Вучић је у згради Председништва Србије разговарао са представницима Центра за развој Шајкашке, након чега му је уручено признање.
Ђорђе Стратимировић, командант српске војске 1848. године у Аустроугарској, српски генерал кога су ондашњи Срби од миља звали вожд, потиче из угледне куће велепоседника, породице Стратимировић из Кулпина, која порекло води из Херцеговине.
Рођен је у Новом Саду 7. фебруара 1822. године, а сахрањен у Бечу где је преминуо 15. децембра 1908. године.
Историја памти Стратимировића првенствено као команданта српских добровољаца из Шајкаша који су извојевали прву и најважнију српску победу над Мађарима 12. јуна 1848. године у Сремским Карловцима. Мађарска војска генерала Јаноша Храбовског са Петроварадинске тврђаве покушала је да заузме Карловце.
Стратимировић, тада двадесетшестогодишњак, одлучио је да последњи пут пређе у напад, скупио сељаке и граничаре, а у помоћ му је стигло и око 1.000 добровољаца из Кнежевине Србије под командом Миливоја Блазнавца. Предвођени генералом Стратимировићем, извојевали су прву српску победу над Мађарима.
По завршетку војне службе, 1859. године, генерал Стратимировић је учествовао у дипломатским мисијама за Аустрију у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, Србији и Италији. Од 1873. живео је у Новом Саду. У српско-турском рату 1875. ставио се на располагање српској влади, али је осумњичен да ради за интересе Аустрије. Дубоко разочаран, после 1877. године повукао се из јавног живота и преселио у Беч, где је провео остатак живота. Написао је аутобиографију на српском и немачком језику, коју је 1913. публиковао његов син.
На иницијативу Центра за развој Шајкашке, а уз подршку потомака породице Стратимировић, његови посмртни остаци су 27. септембра ове године пренети у Србију, у Сремске Карловце и положени у земљи где је рођен.
Шајкашка је географски регион у Србији, заузима југоисточни део Бачке, и налази се између четири општине – Нови Сад, Тител, Жабаљ и Србобран, а обједињује 14 насељених места.
Центар за развој Шајкашке, како се наводи на њиховом званичном сајту, представља платформу за унапређење економског, културног и социјалног ткива Шајкашке области са посебним нагласком на јачање конкурентности, делотворно образовање и оспособљавање омладине, стварање нових радних места.