Морам признати диктатор није изгубио смисао за хумор, па у мору шала које нам прича од 30 августа, ова задња је била баш добра. Наиме, Мило Ђукановић је у задњем обраћању рекао да ће до посљедње капи крви бранити тековине које је створио.



Ваљда га ухватила носталгија, па се вратио својим почецима у политичком животу. Када је онако млад у џемперу дошао на власт, па одмах почео своје ратнохушкачке године владавине. Познате су његове тековине на дубровачком ратишту, његова необична помоћ у гориву, опреми и храни за војску Републике Српске, за тенкове који су ишли пут Сребренице. Као прогон и депортација Бошњака за вријеме рата. Ваљда се ужелио рата па сада опет позива на крв, као некада млади пулен Слободана Милошевића. Кога је на крају издао као и све оне које је слао у братоубилачки рат у Босни и Херцеговини.





                Ваљда, понестало узбуђења које је некада осјећао док је још као млад јурио разне пјевачице по естради тих деведесетих година. Па је ваљда тековина његова и авион о трошку државе, за фолк музичаре, за њега и осталу „господу“ из ДПС-а.



                Браниће он сигурно, тековине шверца цигара или крви оних који су страдали откривши и мали дио његове криминалне активности. Па је и суд у Барија покренуо истраге о шверцу цигарета из Црне Горе до Италије, којом је био обухваћен и Мило Ђукановић, од чијег су гоњења одустали италијански истражитељи, јер га је штитио државнички имунитет, тековина вриједна помена. Али то се све опрашта, јер Црна Гора је после постала независна, а нова држава је обрисала крв са руку и отворила нови лист за нове тековине, које ће се низати у наредним годинама.



                Подсјетимо се на све те тековине Мила Ђукановића и његове свите у независној Црној Гори. На "Будванске афере" гдје се процјењује да је из Будве извучено око 400 милиона које су завршиле у џеповима разних ДПС тајкуна, на челу са Светозаром Маровићем, првим човјеком Мила Ђукановића. Или на чувену аферу "Снимак" и ону већ познату  девизу, један посао за четири гласа. Па редом, на аферу „лименка“, „коверта“, „државни удар“, „Телеком“, „државне гаранције“  или мени двије омиљене, „камп златица“ и „Пиреус банка“.



                Тековина Мила Ђукановића и његове тридесет годишње владавине су убиство Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, као и свих оних који су страдали у ратовима нарко кланова. Који су дјеловали на простору Црне Горе под окриљем Мила Ђукановића и његовог диктаторског режима. Његова тековина су и жртве страдале у НАТО бомбардовању. Је ли то крв на коју позива предсједник свих грађана Црне Горе?



                Тековине који нам Мило Ђукановић оставља су дубоко подијељено друштво, осиромашено становништво, као и богати пљачкаши државе, блиски ДПС-у. Жалосно је што овакав диктатор има прилику да још увијек позива на крв. Што се ова држава од 30 августа није обрачунала са њим и сличним њему. Него му омогућила да још увијек хушка на сукобе. Жалосно је што је он  за ову Владу Црне Горе "уважени предсједник",  умјесто што би требао бити затвореник у спушком затвору.