Мандатар Дритан Абазовић званично је предложио структуру и састав Владе, о којој ће се изјашњавати посланици на сједници Скупштине на Цетињу. Он је то учинио на основу достављеног Програма рада 43. Владе Црне Горе и програмских опредјељења .
Абазовић (Фото: Гов.ме)
Влада ће, како је то и раније најављено, имати 18 министарстава, четири потпредсједника и два министра без портфеља.
Предложена су сљедећа министарства:
- Министарство правде
- Министарство унутрашњих послова
- Министарство одбране
- Министарство финансија
- Министарство вањских послова
- Министарство економског развоја и туризма
- Министарство европских послова
- Министарство просвјете
- Министарство здравља
- Министарство капиталних инвестиција
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
- Министарство спорта и младих
- Министарство јавне управе
- Министарство рада и социјалног старања
- Министарство културе и медија
- Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма
- Министарство Ијудских и мањинских права
- Министарство науке и технолошког развоја
и два министра без портфеља.
Биографије предложених потпредсједника и министара:
• потпредсједница Владе за спољну политику, европске интеграције и регионалну сарадњу и министарка европских послова мр Јована Маровић, рођена 1977. године у Котору, докторирала област политичких наука и Европске уније, предавач и истраживац из области европских интеграција, извршна директорица НВО Политикон мрежа;
• потпредсједник Владе за економски систем и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић, рођен 1967. године у Плужинама, досадасњи посланик у Скупштини Црне Горе и предсједник Одбора за економију, финансије и Буџет,
• потпредсједник Владе задужен за политички систем и унутрашњу политику и министар одбране мр Рашко Коњевић, рођен 1979. године у Зеници. Магистар из области економских наука, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе, бивши министар унутрасњих послова (2016) и министар финансија (2012-2016);
• потпредсједник Владе задужен за регионални развој и министар капиталних инвестиција мр Ервин Ибрахимовић, рођен 1972. године у Рожајама, досадашњи потпредсједник Скупстине Црне Горе;
• министар правде Марко Ковач, рођен у Подгорици 1985. године дипломирао на Правнонн факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, радио у Висем суду, досадашњи адвокат у оквиру Адвокатског ортачког друштва Ивановић, Ковач & Вуксановић;
• министар унутрашњих послова Филип Аџић, рођен 1986. на Цетињу, досађашњл савјетник потпредсједника Владе за унутрашњу политику, безбједност, борбу против корупције на високом нивоу и организованог криминала;
• министар финансија мр Александар Дамјановић, рођен 1969. у Подгорици, магистар економских наука, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе, бившл вршилац дужхости директора Управе прихода и царина;
• министар вањских послова мр Ранко Кривокапић, рођен 1961. године у Котору, магистар правник наука, бивши предсједник Скупштине Црне Горе (2003-2016);
• министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић, рођен 1972. у Бару, дипломирани економиста, угледни привредник, филантроп;
• министар спорта и младих Василије Лалошевић, рођен 1962. у Бару, дипломирани журналиста, бивши новинар, дугогодишњи посланик и бивши вршилац дужности директора Управе за спофт и младе;
• министар јавне управе мр Мараш Дукај, рођен 1985. у Тузима, магистар школске психологије, дугогодишњи новинар и професор, вишегодишњи директор директората у Млнистарству просвјете, бивши менаџер Општине Тузи;
• министар рада и социјалног старања Адмир Адровић, рођен 1982. године у Рожајама, дипломирао из области економије, бивши дугогодишњи савјетник потпредсједника влада за регионални развој;
• министар просвјете мр Миомир Мијо Војиновић, рођен 1970. године у Бијелом Пољу, дугогодишњи професор, дугогодишњи посланик у Савезној скупштинл СРЈ и Скупштини Црнд Горе, актуелни савјетник предсједника Општине Беране;
• министар здравља Драгослав Шћекић, рођен 1977. године у Беранама, длпломирани економиста, бивши посланик, бивши предсједник Општине Беране, актуелни директор Фонда за здравствено осигурање;
• министарка културе и медија мр Маша Влаовић, рођена 1985. у Мостару, магистар теорије и историје савремене умјетности, бивша кустоскиња и предавач на Универзитету Доња Горица;
• министарка екологије, просторног планирања и урбанизма Ана Новаковић-Ђуровић, рођена 1985. у Подгорици, дипломирала политичке науке, дугогодишњи НВО активиста;
• министар Ијудских и мањинских права Фатмир Ђека, рођен у Бару 1975. године, дипломирао економске науке, бивши предсједник Општине Улцињ, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе;
• министарка науке и технолошког развоја др Биљана Шћепановић, рођена 1973. године у Подгорици, докторирала област грађевинарства, досадашња предсједница Одбора за докторске студије на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе;
• министар без портфеља Зоран Миљанић, рођен 1965. године у Подгорици, дипломирао из области безбједности, бивши посланик у Скупштини Црне Горе, актуелни државни секретар Министарства унутрашњих послова;
• министар без портфеља Адријан Вуксановић, рођен 1980. у Котору, дипломирао из области енергетике, бивши посланик.
