Предсједник државе требало би да одложи предстојеће локалне изборе због непостојања органа који води те изборе у моменту њиховог расписивања, односно органа који саопштава резултате, чије се одлуке признају и могу се нападати код Уставног суда, казао је, бивши предсједник Уставног суда Црне Горе проф.др Благота Митрић.
„Цијела правна ситуација око расписивања избора или њиховог евентуалног одржавања или одлагања, везана је за једну неупитну правну чињеницу, а то је да у моменту расписивања избора Црна Гора није имала главни државни орган који се бави изборима а то је Државна изборна комисија, која није имала свог предсједника и нема га већ мјесецима, нити се зна када ће га имати. А када нема предсједника, значи нема ни органа“, каже Митрић, за Портал РТЦГ.
Како је рекао, из овога би се могло закључити да би предсједник државе требало да одложи изборе због непостојања органа који води те изборе. Међутим, према његовом суду, овакав став може се довести у питање имајући у виду околност да су предизборне радње већ почеле.
„Неупитна је правна чињеница да су почеле предизборне радње. Та чињењица доводи у сумњу мој став, јер што каже Богишић, што се грбо роди, вријеме не исправи, или што кажу Латини, што нема важност на почетку нема ни на крају“, цијени Митрић.
Он наводи да треба имати у виду међународну правну норму Ребус сиц стантибус (промијењене околности), а по члану девет Устава Црне Горе међународно право обавезује Црну Гору. Односно, општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују другачије од унутрашњег законодавства.
Како је навео Митрић, пошто нема органа који води изборе и предизборне радње, односно није изабран предсједник Државне изборне комисије, онда треба имати у виду улогу Уставног суда.
„Имамо Уставни суд који је на ивици легалитета и легитимитета, јер од седам судија сада их има 5 а од тих 5 један је испунио услове за пензију, и мора да иде по сили уставне норме. Али и тада од седам судија имамо их четири, то јест, то је већина, са тим што ту морају бити одлуке једногласне“, казао је Митрић.
Он је нагласио да је улога Уставног суда веома важна.
„По међународном правилу које гласи, ко може више може и мање, то овђе значи да Уставни суд као орган који одлучује и о много других ствари не само о ономе о чему одлучује ДИК, кад су већ предизборне радње почеле и више се не могу зауставити, може бити свјетлост на крају овог правног тунела. Могло би се десити да све надлежности Државне изборне комисије само за ове изборе, у овом конкретном случају, преузме Уставни суд, по већ реченом, ко може више може и мање“, истакао је Митрић.