Узастопним експлозијама у Чачку нанијета је огромна штета фабрици Слобода, али је то ипак неупоредиво са оним што је фабрици учињено приликом НАТО бомбардовања. Ипак несрећне околности неће значајно утицати на српску намјенску индустрију, али превентивно треба помно истражити случаj и узети у обзир потенцијалну диверзију конкурентских фирми и земаља.
Овако о серији несрећа које су задесиле чачанску „Слободу“ током јуна мјесеца ове године говори некадашњи члан Надзорног одбора ове фабрике, генерал у пензији Митар Ковач.
Према његовим ријечима, несреће попут ове могуће су свуда гјде постоји намјенска индустрија.
„Различита убојна средства експлодирају у фабрикама и магацинима и то се дешава и у великим државама и томе не треба давати превелики значај у јавности нити да се поводом тога спекулише јер се тиме оптерећују и менаџмент фабрике и држава. То су ствари које се нажалост дешавају, треба јасно истражити узроке тих појава“, каже Ковач и додаје:
„Не бих лицитирао са могућим узроцима, да ли су технолошке природе или је у питању деловање људског фактора али под људским фактором треба подразумевати и диверзију“.
Експлозије током јуна требало би, стога, подробно истражити – под каквим околностима и како су се догодиле.
Да није било НАТО бомбардовања, али и интервенције државе почетком друге деценије XXИ века, сага о чачанској „Слободи“ вјероватно се не би разликовала од сличних прича о социјалистичким гигантима који су препуштени времену заборава и пропадања.
Међутим, овој фабрици је на значају прво дао НАТО, који је фабрику девастирао, сматрајући је једном од најзначајнијих компоненти српске (и југословенске) војне индустрије.
Ковач, који је члан Надзорног одбира фабрике био између 2010. и 2014, напомиње да се ради о једној од најјачих компанија у оквиру групације Наменске индустрије Србије (којој поред „Слободе припадају“ и „Милан Благојевић“ из Лучана, „Прва искра“ из Барича, „Први партизан“ из Ужица, „Застава оружје“ из Крагујевца, ваљевски „Крушик“ и Југоимпорт СДПР). То је фабрика са дугом традицијом (основана је пре 72 године) и која је до НАТО агресије имала водећу улогу у производњи свих врста муниције калибра изнад 20 мм, укључујући муницију за топове и хаубице.
„Производила је ручне ракетне бацаче, противавионску муницију различитог калибра. У периоду НАТО агресије, она је девастирана и разорена у огромном проценту, укључујући и цивилни део погона који је производио познате уређаје за домаћинства“, каже Ковач.
Значај фабрике уочиле су и српске власти јер у супротном у њу не би, од 2010. до 2017, у њен развој уложиле око 30 милиона евра. Са око 2300 радника (за време СФРЈ у „Слободи“ је радило око 7000 људи), компанија је испословала нове уговоре у вредности од око 150 милиона евра.
„Људи су успели уз помоћ државе, али првенствено својим знањем, да успоставе капацитете производње којима завиде многи у региону и да се на светском тржишту покажу као одличан произвођач свих врста муниције. Њихови производи цењени су, како по квалитету, тако и по поузданости“, напомиње наш саговорник.
Штета начињена у протеклом периоду, према Ковачевим рјечима није упоредива са оним што је фабрици учињено пре двадесетједну годину. Садашња штета процјењује се на 1,5 до 2 милиона евра, што компанија може да превазиђе.
У чачанској „Слободи“ несреће сличне овима из јуна 2021. догађале су се и раније – један радник повређен је 12. јануара 2010, приликом експлозије, а 27. децембра исте године, фабрику је погодила серија експлозија у којима нико није повређен. У експлозији 1. јуна 2013, повређено је двоје радника.
Извор: Спутњик