„Иако последњих година Србија, у трговинској размени са Црном Гором, бележи раст обима размене, постоји у нашој привредној и трговинској сарадњи огроман неискоришћен простор и значајан потенцијал“, истакла је у интервјуу за ИН4С премијерка Републике Србије Ана Брнабић
Добри односи Републике Србије и Црне Горе су, осим за наше две државе, од суштинске важности и за стабилност читавог региона. Не треба да подсећам да је Црна Гора један од најважнијих економских партнера Републике, како по висини трговинске размене, тако и по обиму инвестиција и туристичкој размени и да заједничким радном можемо да постигнемо још много више у наредним годинама, поручила је у интервјуу за ИН4С премијерка Републике Србије Ана Брнабић.
*Сутра, на Ваш позив, у прву званичну посету Београду стиже премијер Црне Горе Здравко Кривокапић. Након победе над ДПС режимом 30. августа 2020. године, народ је очекивао, да ће односи између Србије и Црне Горе бити неупоредиво бољи. Да ли његову посету можемо посматрати у контексту нове етапе у односима званичног Београда и Подгорице?
Србија је одувек, макар од 2014. године када је председник Владе био Александар Вучић па све до данас, трајно опредељена за најбоље могуће односе са Црном Гором. Србија жели сарадњу са Црном Гором, жели унапређење положаја српске заједнице у Црној Гори, лакши проток људи, робе и услуга између наших граница и то се никада неће променити. Посета премијера Кривокапића је свакако корак у добром правцу, али није никаква промена курса спољне политике са наше стране – регионална стабилност и боље повезан регион је један од основних приротитета наше спољне политике.
Очекујемо да ће, осим обнове политичког дијалога на високом нивоу, резултат ове посете бити стабилнији и садржајнији билатерални односи.
Добри односи РС и ЦГ су, осим за наше две државе, од суштинске важности и за стабилност читавог региона. Не треба да подсећам да је ЦГ један од најважнијих економских партнера РС, како по висини трговинске размене, тако и по обиму инвестиција и туристичкој размени и да заједничким радном можемо да постигнемо још много више у наредним годинама.
*Шта данас највише оптерећује званичне односе двеју државе?
Односи су оптерећени низом питања – питање односа Црне Горе према Косову и Метохији, питање границе двојног држављанства и положаја Срба у ЦГ, још увек отворено питање амбасадора Србије у Црној Гори, али и још неким које не бих сада потезала.
Ова посета ће бити добра прилика да разговарамо и почнемо много снажније да радимо како бисмо превазишли неке од ових тема. Србија је заинтересована да сва отворена питања реши у најкраћем року.
*Како превазићи та спорна питања пре свега у интересу грађана са обе стране границе?
Фокусирати се на теме које директно утичи на квалитет живота грађана у Србији и у Црној Гори. У исто време не бежати од спорних питања, него ићи у сусрет њиховом решавању кроз искрен и отворен дијалог. Сваки другачији приступ неће дати резултат. Мислим да постоји много тога што можемо да урадимо ако су нам грађани су на првом месту, њихов бољи животни стандард, лакша путовања, економска сарадња на обострану корист… Мислим да је Србија и то доказала током корона кризе, када сам имала прилику и да се кратко сретнем са премијером Кривокапићем приликом предаје вакцина на подгоричком аеродрому. Ето једног савршеног примера колико су тада сва ”спорна питања” била мала и неважна када се пред двема владама нашло здравље грађана. Посета која следи је сјајна прилика да такву сарадњу систематизујемо и на осталим пољима.
* С обзиром да је Србија постала лидер у директним страним инвестицијама и хуб за улагања од Далеког истока до Западне Европе, да ли је сада моменат да се та улагања комплементарно преливају и на регион, у смислу да се можда организује заједничка инвестициона конференција са инвестиционим потенцијалима Србије, Црне Горе и Републике Српске?
Иако последњих година Србија, у трговинској размени са Црном Гором, бележи раст обима размене, постоји у нашој привредној и трговинској сарадњи огроман неискоришћен простор и значајан потенцијал.
У том погледу има још много простора и модалитета за унапређење економске и привредне сарадње, али и туристичке, енергетске, сарадње у пољопривреди и сл. Поново ћу нагласити да Црна Гора има отворен позив за приступ иницијативи Отворени Балкан коју је покренуо председник Србије Александар Вучић. То је идеална прилика за развој регионалне сарадње, свакако не једини облик, али одлична полазна основа. Подсећам да по неким проценама, ова иницијатива може може генерисати и до 6,7% додатног БДП-а земље-учеснице.
А што се тиче заједничке инвестиционе конференције – зашто да не? Апсолутно смо отворени за сарадњу, дељење искустава у дигитализацији, електронској управи, привлачењу страних директних инвестиција, отварању научно-технолошких паркова.
* У једном периоду организовани криминал је био високо позициониран у врху неких безбедоносних и државних структура и једне и друге државе? Каква је по том питању сарадња са новом Владом ЦГ?
Морам истаћи да су министарства унутрашњих послова и тужилаштва имала добру и професионалну сарадњу у претходном периоду која је довела до хапшења осумњичених за најтежа и најмонструознија кривична дела, као и подизање оптужница за нека убиства која су се до тада чинила нерешивим. Очекујем да се таква сарадња настави.
* Како видите заједничку борбу против организованог криминала за који никада границе нису представљале проблем?
Добра сарадња две земље и у овом случају је довела до конкретног резултата за грађане, а то је безбедније окружење с обзиром на то да велики број оптужених чека почетак суђења. Јасна опредељеност Србије је да ниједно кривично дело неће проћи некажњено, без обзира које је националности лице које га је починило или са чије територије је криминална група која стоји иза њега. Драго ми је што видим да и код наших суседа постоји решеност да се све криминалне групе приведу правди.
* Оштринa и ефикасност обрачуна државе Србије са мафијом, конкретно са кланом Вељка Беливука, одавно није виђена у региону. Да ли је сада Србија заштићена од малигних утицаја таквих појава или је њиховим хапшењем борба против мафије тек почела?
Да будем у потпуности отворена – кривичних дела, криминалних група и криминалаца ће увек бити. Посао државе је да се са њима обрачуна и пошаље им јасну поруку да се не исплати ни покушавати било какве криминалне активности, јер ће они бити приведени правди и санкционисани у складу са законом. Поносна сам на чињеницу да ми у Србији већ готово годину дана малтене немамо мафијашке обрачуне, изгубљене животе. Председник Вучић је одавно најавио свеобухватну борбу против мафије, то је и била једна од главних тачака мог експозеа који сам представљала у Народној скупштини пре годину дана. Што се конкретног клана Вељка Беливука тиче, он се јесте издвајао монструожношћу и тежином почињених кривичних дела, али за нашу полицију нема ”посебних” кланова или кланова са којим ћемо се борити овако, а са другима онако. Борба против криминала и мафије коју је објавио председник Вучић је бескомпромисна. Они су сада у рукама суда, а оно што је мени најважније, јесте да је Србија безбеднија земља од када су они иза решетака.
* Егзактни подаци недвосмислено указују да Србија у последњих десетак година пролази кроз снажан економски, војни и политички реформски талас. На шта сте, као премијерка Републике Србије, посебно поноси, тј. које су инвестиције или пројекти од посебног, стратешког значаја за обнову Србије?
Заиста их има много, али ја увек издвајам реформу електронске управе, изградњу научно-технолошких паркова, којих данас у Србији има четири, Моравски и Фрушкогорски коридор који градимо, завршетак Коридора 10, брза пруга Београд – Нови Сад, коју ускоро пуштамо у саобраћај, отварање Народног музеја и Музеја савремене уметности који су били затворени више од деценије… Све су то ствари које чине живот грађана квалитетнијим, лакшим и бољим, а њихов животни стандард вишим на дуге стазе. Када сам постала премијерка, једна од ствари коју сам задала свом тиму као задатак јесте била трансформација са економије засноване на радно-интензивним инвестицијама ка економији заснованој на знању и иновацијама. Коначно, што се стандарда грађана тиче, плате и пензије у Србији континуирано расту и ја очекујемо да, поред тога што смо у региону Западног Балкана сада већ на сигурном првом месту, ускоро по висини просечних плата престигнемо и једну државу чланицу ЕУ. Ово су велике ствари – када је Александар Вучић постао председник Владе, били смо међу најслабијима у региону.
* Тренутно је актуелно питање енергетске кризе у региону, али и целом свету. Хоће ли Србија успети да преброди ову кризу и какав је Ваш став о томе – да ли ће српске термоелектране бити угашене до 2030. године?
Цена струје за домаћинства неће бити повећавана у Србији у наредним месецима, а новим Законом о обновљивим изворима енергије увели смо, по први пут, и категорију „заштићеног купца“ топлотне енергије, како би додатно обезбедили сигурност за оне најугроженије и најрањивије. Што се привреде тиче, континурано пратимо ситуацију и цене и свакако ћемо подржати нашу привреду, као што смо урадили и током пандемије корона вируса. Зелена агенда и заштита животне средине су један од приоритета Владе који водим, ту нема никакве сумње. Међутим, морамо бити реални и наћи компромис између очувања животне средине, која је неупитна, и живота грађана Србије у сваком смислу – топлих радијатора у њиховим домовима, цене струје за домаћинства и привреду, послова људи који раде у тим предузећима… На крају крајева, најбољи показатељ колико нам је стало до животне средине је што смо, од 2014. године до данас уложили преко 600 милиона евра у филтере за наше термоелектране и тај посао настављамо. Имамо и све више енергије из обновљивих извора, свуда по Србији где је даљинско грејање на мазут или угаљ, мењамо енергент, али замислите у каквој би ситуацији Србија била данас без наших термоелектрана? Не само да би цене скакале у небеса, већ је велика вероватноћа да би имали рестрикције, као што то имају неке друге земље. Дакле, комплексно је питање и једино што вам могу рећи је да ће нам грађани Србије и у овом питању бити на првом месту, уместо испуњавања неких квота и додворавања некоме.
* Сведоци смо да је за време владавине Српске напредне странке и председника Александра Вучића посвећена далеко већа пажња српском народу у региону, него што је то био случај са претходним владајућим гарнитурама. Међутим, истовремено, врши се велики притисак на наш народ. Примера ради, последња дешавања у Републици Српској, према одређеним анализама, најављују бурну политичку јесен и зиму када је у питању положај тамошњег српског народа. Шта мислите о томе?
Председник Вучић је први српски државник, након много времена, који се уопште интересује за положај и права нашег народа ван граница Србије, који Србе окупља, помаже и подржава. За мене је и ово одраз много јаче, озбиљније и одговорније државе. Брига за наш народ, где год он живео, је не само наша жеља, већ и наша обавеза и није усмерено ни против кога. Свака озбиљна држава то ради и ја сам поносна што данас Срби могу да се ослоне на Србију, као матицу. Ми чувамо наш језик, наше писмо, нашу културу и традицију, финансирамо пројекте тамо где Срби живе – од домова здравља и вртића, до путева и канализације. Оваква политика јесте у потпуности комплементарна са нашим залагањем за регионалну стабилност и мир. Што се Босне и Херцеговине тиче, ми смо један од гараната Дејтонског споразума и као земља залажемо се за поштовање свих важећих међународних споразума. Имамо свакако посебне односе и специјалне везе са Републиком Српском, што је такође у складу са Дејтонским споразумом. Пратимо ситуацију помно, штитимо свој народ, али позивамо на стабилност јер без регионалне стабилности нема ни стабилне Србије, ни стабилне Црне Горе, Босне и Херцеговине. Другим речима, регионална стабилност се постиже пуним поштовањем права Срба у региону, на исти начин на који Република Србија брани и штити права припадника свих других народа на својој територији.
* У незавидној позицији били су и Срби из Црне Горе, који су се суочили са антицивилизацијским наумом Ђукановићевог ДПС-а да се отме имовина Српске православне цркве. Положај српског народа је био катастрофалан и када су у питању остала права и слободе. Да ли очекујете од актуелне администрације радикално раскидање са политиком дискриминације Срба или је то дуг процес?
Од актуелне администрације очекујем исто што и од претходне, као и од сваке будуће – како у Црној Гори, тако и у другим државама региона – да у складу са општеприхваћеним међународним стандардима уважавају интересе српског народа y њиховим државама. Као и тада, и сада позивам на разум и мир, владавину права, и у оквиру тога неповредивост имовине, и поштовање уставом загарантованих права свих грађана и верских организација.
* Српски народ у Црној Гори жели и са радошћу очекује да ускоро дочека српског Премијера у прву билатералну посету, када можемо очекивати узвратну посету?
Премијер Кривокапић долази сутра, сада нам је циљ да га угостимо како доликује, да посета буде успешна и сигурна сам да ће у скорој будућности бити прилике да и ја посетим Црну Гору, што бих заиста волела, највише управо због нашег народа који живи тамо.
Ин4с