Редовни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком
Према недавном истраживању спроведеном међу становницима Србије од 15 до 30 година, српска омладина највише вјерује патријарху Порфирију међу јавним личностима.
Поред тога, Српска православна црква је једина јавна установа у којој је ниво повјерења младих значајно порастао од 2017. године, наводи српски лист Данас (Данас).
Према истраживању Омладинске организације Србије, спроведеном од маја до јула 2022. године, институција од највећег повјерења младих је Војска Србије (2,88 поена од 5), а затим Српска црква (2,72 поена). Иако српска омладина генерално нема много повјерења у јавне институције, Црква је за пет година напредовала са 2,1 на 2,72 поена.
Од свих јавних личности, највећу укупну оцјену добио је патријарх Порфирије (2,71), а најнижу је добила премијерка Ана Брнабић (1,46).
Његова Светост Патријарх српски др Порфирије (Перић), администратор Епархије загребачко-љубљанске, био је четврти митрополит на трону Епархије. Рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Прво је од троје дјеце Радивоја и Радојке Перић, који су се, послије Другог свјетског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.
Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године.
У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недјељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи епископ бачки. Исте године, Епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 8. јуна 1986. године.
Последипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-1990). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004).
У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990. године, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете обитељи. За епископа јегарског, викара епископа бачког, изабран је на заседању Светог Архијерејског Саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је Патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године. За митрополита загребачко-љубљанског изабран је на сједници Светог Архијерејског Сабора 26. маја 2014. године. Блажене успомене Патријарх Иринеј (Гавриловић) га је, 13. јула исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је Митрополит Порфирије наслиједио блаженопочившег Митрополита Јована (Павловића).
Редовни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком.
Митрополит Порфирије је на Изборном Светом Архијерејском Сабору, 18. фебруара 2021. године, одржаном у Храму Светог Саве у Београду, изабран за 46. поглавара Српске Православне Цркве са титулом Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски. Устоличење Патријарха Порфирија одржано је сутрадан по избору, 19. фебруара 2021. године у Саборном храму у Београду.
Патријарх Порфирије администрира (управља) Епархијом загребачко-љубљанском до избора новог митрополита.