Тужилаштво би истрагом о изградњи ауто-пута Смоковац Матешево требало да обухвати и валутне трансакције и утврди да ли је фиксирање вриједности долара и еура за изведене радове директно погодовало кинеској страни и како је то утицало на укупну цијену изведених радова, сматрају у НВО Акција за социјалну правду.
Како наводе у саопшетњу, Тужилаштво је раније затражило вјештачење пословне документације Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион (ЦРБЦ), Монтепута и подизвођача ради утврђења уговорених и изведених радова.
“Уговор о пројектовању и изградњи дионице ауто-пута са ЦРБЦ, као извођачем радова, потписан је 26. фебруара 2014. године, а њиме је цијена радова утврђена на 809 милиона еура. Тим уговором је дефинисано да се цијена изведених радова исплаћује по средњем курсу Ројтерса према америчком долару, утврђеног на дан потписивања уговора. Тада је еуро износио 1,37 долара, односно 1 долар је одговарао вриједности од око 0,72 еура. Крајем октобра те 2014. године потписан је уговор о кредиту са кинеском државном ЕXИМ банком, који је вриједан 944 милиона америчких долара. За разлику од уговора о пројектовању и изградњи, овај уговор о кредиту није фиксирао однос еура и долара. У фебруару и марту наредне 2015. године Црна Гора је ЦРБЦ-у исплатила аванс за почетак радова, од чега око 188,8 милиона у доларима. Према фиксираном курсу то је у еурима било непуних 138 милиона. На међународном тржишту долар је тада био јачи”, појаснио је Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду.
Почетак посла је, како се наводи, озваничен у мају 2015. године, али је ЦРБЦ значајно каснила и почела је да испоставља фактуре за радове тек септембра 2016. године, те би Тужилаштво требало да утврди разлоге толиког кашњења, зашто цијена радова није била везана само за еуре, те како је фиксирање вриједности долара и еура за изведене радове утицало на укупну цијену посла.
Захтјеви за плаћањима, односно фактуре показују да је ЦРБЦ испостављала налоге за плаћања на два банкарска рачуна – један у Првој банци у еурима, а други у Кини у Еxим банци и у доларима.
“Нејасно је зашто су еурска плаћања у земљи ишла само преко Прве банке (готово 140 милиона еура до краја октобра прошле године), односно да ли су постојале повољније банке за трансакције од те банке. Ово је посебно битно зато што комплетан трошак изградње аутопута пада на терет државе”, рекао је Мрдовић.
Према информацијама АСП-а, вјештачењем пословне документације, коју је наложило Тужилаштво, треба да се утврди разлика између уговорених и стварно утрошених средстава, уз примјену „клизне скале“, као и вриједност нових радова и да ли су били планирани идејним пројектом.
Извор: ЦдМ