Уредба о максималној цијени хљеба престаје да важи 1. јануара, када ће се или цијене слободно формирати и поскупјети на 70 центи или ће се повећати на 60 центи уз субвенције државе
Уредба око цијене хљеба престаће да важи 1. јануара, а колика ће цијена бити остаје да се пекари и ресорно министарство договоре до краја године. Они су јуче одржали састанак, на ком нијесу успјели да се договоре око цијене хљеба, те су нови састанак заказали за наредни четвртак.
Влада до следећег састанка треба да припреми своjу анализу за колико се може повећати циjена хљеба. Одлука Владе, којом је ограничена цијена бијелог хљеба истиче 31. децембра.
Како незванично сазнаје „Дан“, до наредног састанка остаје отворено питање о евентуалном продужењу ове одлуке, као и о евентуалном формирању нове цијене хљеба. Досадашњом уредбом, цијена хлеба од 500 до 600 грама је ограничена на 50 центи, док је цијена хљеба од 300 до 400 грама предвиђена на 40 центи.
С обзиром на то да уредба истиче 31. децембра, пекари и Влада треба да договоре хоће ли се од 1. јануара слободно формирати цијене хљеба – или ће до краја године са пекарима договорити цијену хљеба за ове двије врсте основне животне намирнице. Такође, једна од опција су и субвенције за пекаре, а оно у чему су сви сагласни је да пекари не треба да производе хљеб и послују са губитком.
Како је истакао Мирослав Цимбаљевић у име Министарства пољопривреде, јуче нису усагласили модел који ће се примјењивати од 1. јануара наредне године.
– Анализирали смо ситуцију, донијели смо предлоге за одређене кораке и не могу рећи ништа више од тога, зато што нијесу сви заузели коначан став. То ћемо имати наредног четвртка. Врло је вјероватно да уредба неће бити на снази након 31. децембра, а о наредном моделу разговараћемо наредног четвртка – истакао је Цимбаљевић након састанка.
Према незваничним информацијама са састанка, могуће су двије варијанте и то да се укине сад важећа уредба, и дозволи слободно формирање цијена, по којој би нова цијена била 70 центи, док је друга могућност да се цијена, новом уредбом подигне на максимум 60 центи уз субвенције државе.
Према анализи, пекара са додатних 20 центи, они би покрили своjе губитке и имали зараду од четири до седам центи по векни, док би трговци на основу своjе марже од око 20 одсто имали додатна четири цента, а држава на рачун ПДВ-а од седам одсто додатних цент и по.
– Ако би се уредба о ограничењу циjена основне врсте хљеба продужила уз дозвољено повећање циjене од само десет центи по векни, пекари би од тога добили наjвише седам центи и само би били у нешто мањем минусу него сада. Ако би брашно поново поскупило, како што постоjе наjаве, губитак би се поново повећао и опет би само ми трпјели штету – казали су незванично из пекарског сектора.
Иако су цијене брашна скочиле око 40 одсто, а других сировина чак и до 120 одсто, цијене хљеба су за сада непромијењене. Према садашњим цијенама на тржишту пекари по векни хљеба губе око 10 центи.
Према информацијама „Дана“, представници трговаца и Владе су прихватили аргументе пекара и констатовали да jе од одређивања циjена из jула дошло до значаjног раста трошкова. Заjеднички jе констатовано и да пекари не могу више трпjети губитке.