Bio je crnogorski oficir u ratovima od 1876 do 1878, kao i u ratovima od 1912 do 1918. godine. Od 1912. bio je komandant vojne žandarmerije – “krilaša“. Posebno se istakao u gušenju arnautske pobune 1913. kada su Arnauti u Metohiji dobro osjetili njegovu gvozdenu ruku.
Savo Lazarević Batara (1849-1943), crnogorski pukovnik, koji je kaznio Šiptare za zverske pokolje kosovskih Srba i ugušio šiptarsku pobunu 1913. godine. Krajem 1915. bio je sa svojim “krilašima“ u zaštitnici srpske vojske koja se povlačila kroz Rugovsku klisuru, a početkom 1916. njegovi “krilaši“ smakli su u Podgorici čuvenog vođu Arnauta Isu Boljetinca.
Kada je probijen Solunski front, Savo Lazarević i njegova četa oslobodili su Kolašin, manastir Moraču, Šavnik i oblast od Bijelog polja do Berana. Komunistički dželati odlučili su da ga ubiju u avgustu 1943, iako je on tada bio starac od 93 godine. Međutim, Batara ih je dočekao spreman u svojoj kući, u Lipovu kod Kolašina.
Kad komunisti dođoše pred njegovu kuću, on zajedno sa bratom Vučetom otvori vatru na njih i u toj neravnopravnoj borbi ubi njih osmoricu, a dvojicu rani. Kada im je nestalo municije, razneli su se ručnim bombama da komunistima ne bi živi pali u šake. Vučeta Lazarević, Savin brat, u trenutku pogibije imao je 97 godina.
Pogled/In4s