Нема правних сметњи да чланови Државне изборне комисије (ДИК) изаберу предсједавајућег тим тијелом, казао је декан Факултета за државне и европске студије Ђорђије Блажић, наводећи да Комисија не смије да стане са радом.
Блажић је за Побједу казао да је неизбор предсједника ДИК-а, нажалост, одраз институционалне кризе.
Он је додао да то не би смјело да буде правна сметња за нормално функционисање избора, а самим тим и ДИК-а.
Блажић је навео да недостатак избора предсједника ДИК-а, у циљном тумачењу норми Закона о избору одборника и посланика, свакако јесте персонални недостатак те институције, али он не би требало да битно утиче на будуће изборне процесе.
“Уколико се у међувремену, до избора, не изабере предсједник ДИК-а, не видим правних сметњи да чланови Комисије изаберу између себе „предсједавајућег“ ДИК-ом, који је само први међу једнакима у ДИК-у и који руководи радом тог органа у изборном процесу”, казао је Блажић.
Како је казао, блокада рада органа власти или ДИК-а би имала за посљедицу блокаду функционисања друштвеног живота, а конкретно и посљедицу ускраћивања права грађанима да не могу да остварују своје бирачко право и бирају локална представничка тијела.
“У том циљном тумачењу норми закона јасно је да законодавац када је законом уређивао правни положај ДИК-а, није имао за циљ да блокира институцију и изборе, већ напротив, да обезбиједи функционисање система”, рекао је Блажић.