Иван Брајовић
Оваква борба зна и дуже да потраје, само се у овој, за Црну Гору тешкој ситуацији никако не смије губити нада. Сигуран сам да су темељи наше домовине знатно чвршћи него што мислимо, поручује у интервјуу за Дневне новине предсједник Социјалдемократа Иван Брајовић.
На који начин Црна Гора може да се бори против ретроградних идеја које нас враћају у деведесете, а чему смо свједочили претходних дана у Пљевљима, када су се чуле националистичке и шовинистичке пароле?
БРАЈОВИЋ: Против национализма и шовинизма никад се не може и не треба борити враћајући им истом мјером. То би значило ојачавање те патологије друштвеног живота, умјесто њеног слабљења и искорјењивања. Интелектуална и морална супериорност, кроз инстититуције система и легалним и легитимним средствима, представљају најпожељнији начин борбе који, вјерујем, може извојевати побједу и очувати мир и стабилност система. Такође, не треба заборавити да су нам грађани који су се сами организовали у ситуацији када је грађанској Црној Гори пријетила озбиљна опасност, показали и да су протести, који подразумијевају различите облике грађанске непослушности, прилично добро средство у овој борби коју водимо. И у Пљевљима видим буђење неке нове енергије које до сада није било. Код оних људи који су од 30. августа прошле године у страху, са разлогом, посматрали шта се све дешава у њиховом граду и у Црној Гори, сада је прорадио неки инат. Мислим да то и те како морамо цијенити и мислим да тим људима морамо пружити пуну подршку.
Оваква борба зна и дуже да потраје, само се у овој, за Црну Гору тешкој ситуацији никако не смије губити нада. Сигуран сам да су темељи наше домовине знатно чвршћи него што мислимо. Ову разнородну власт веже једино и искључиво мржња према старој власти. И мада мржња може тренутно да пружи снажну повезаност, она не може одржати кохезију и стабилност на начин на који то могу истинске грађанске струје које сваким даном јачају. Мржњом се систем, чему свакодневно свједочимо, само урушава.
Зато вјерујем да ће се грађанске снаге релативно брзо консолидовати и још јаче повезати. А кад се то деси, нема повратка у средњи вијек који који трасирају експерти из Владе.
Како коментаришете изјаву потпредсједника Владе Дритана Абазовића да “улица неће бирати начелнике центара безбједности”. Да ли је то искрено и да ли Абазовић има снаге да такав став одржи, с обзиром на притиске којима ће вјероватно бити изложен од коалиционих партнера?
БРАЈОВИЋ: УРА се по правилу оглашава кад је јавност “притисне”, никад сама и по савјести. Тако је било кад је предложено да једна беранска улица добије име по ратном злочинцу, тако је било и кад је избио скандал јер министар правде не признаје геноцид у Сребреници, тако је било и у случају који вас интересује… Такође, УРА је зелена, лијево оријентисана партија, којој је сасвим у реду да коалира са екстремном десницом и њеним још екстремнијим ставовима. На крају, то је партија која се понаша као зелена НВО – не интересују је наводно државна, само друштвена питања, а у ствари то ради јер зна да на примјеру државних питања њени коалициони партнери падају. И поред све те приче, фокус њеног дјеловања у пракси усмјерен је на безбједносни сектор који, из дана у дан, пада на све ниже гране, умјесто на области за које се формално залаже.
Зато, цијеним да је потпуно непотребно да коментаришем неискреност УРЕ, јер њихови поступци то сами чине.
За непуних пет мјесеци ова власт је добила више опомена од ЕУ и међународне заједнице. Да ли то говори да је кредибилитет Владе упитан?
БРАЈОВИЋ: Кредибилитет ове Владе је врло упитан, како међу грађанима, тако и у међународној заједници. То је очигледно кроз неочекивано ране и бројне критике са свих адреса. Влада и скупштинска већина су се “спотакле” готово на сваком кључном кораку у који су укључени међународни партнери, што показује одсуство знања и координације. Предложили су Закон о државним службеницима, па су га морали кориговати; добили су озбиљан “ударац” покушавши тајно да провуку измјене Закона о тужилаштву; добили су једнако озбиљан “ударац” кад су запањили међународну заједницу чињеницом да им министар релативизује покољ преко 8.000 људи у Сребреници…
Једнаке критике добијају и од домаће јавности, како због лошег управљања, тако и због потпуне нетранспарентности. Најновији примјер јесте држање темељног уговора са СПЦ у потпуној тајности од грађана, или пак “јавна расправа” о тужилачком закону гдје текст о коме се расправља није доступан најширој јавности. То су огромни пропусти за јако кратко вријеме. Чак толико велики да опозиција уопште не мора дасе труди да их ”капитализује” јер их грађани сами препознају.
Да ли се Црна Гора може суочити са одласком инвеститора и какве би биле посљедице? Имате ли објашњење зашто се нова власт овако понаша према инвеститорима, о чему најбоље свједочи ситуација у Будви?
БРАЈОВИЋ: Без намјере да улазим у појединачна дешавања, сасвим је јасно да ова Влада нема компас нити искуства у међународним и дипломатским односима, те свијест о позицији Црне Горе на међународној политичкој и финансијско-привредној сцени. То најбоље показују “испади” потпредсједника Владе у међународним организацијама и медијима, гдје неопрезно пласира информације о Црној Гори, након чега смо доживјели највећи пад обвезница јер су се инвеститори једноставно уплашили.
Што год се дешавало “у кући” морате бити врло опрезни како то износите ван, јер вам се може десити, као што се дешава овој влади, да ваши театрални иступи само нанесу штету. Ако томе додате и чињеницу да се због дешавања у Милочеру држава потенцијално суочава са огромном штетом, а компанија Аман најављује могућност да ове године уопште не отвори своје објекте, јасно вам је да координисане и контролисане политике у области инвестиција нема.
Дакле, дефинитивно је у овој области у питању потпуно несаналажење и непознавање материје, уз перцепцију не малог броја људи потенцијалне и свјесности да се направи штета по Црну Гору.
Демократски капацитет сваке државе мјери се односом према мањинама. Гледано кроз Вашу призму, како данас изгледа Црна Гора?
БРАЈОВИЋ: Однос ове Владе према мањинама је, рекао бих, скандалозан. Мањина у једнонационалној Влади готово да нема. Но, као да то није довољно, сазнали смо за намјеру Владе да одузме пребивалиште десетинама хиљада грађана на привременом раду у иностранству, од којих су највећи дио припадници мањина.
Нашој дијаспори која, осим тога што се ради о људима који су чланови наших породица, наши кумови, некадашње комшије, пријатељи, познаници, у Црну Гору шаље и улаже огроман новац на годишњем нивоу. Па, зар вам треба бољи показатељ односа према мањинама од тога да министар који је задужен за мањинска права не признаје геноцид и Сребреници, да предсједник одбора за људска и мањинска права не признаје геноцид у Сребреници, а Параду поноса назива Парадом срама?
Не заборавите и остала права: нама члан одбора за родну равноправност сматра да жене треба да остану кућама и брину о дјеци, а не да раде.
Просто, неке ствари су толико болно очигледне да је о њима беспредметно расправљати. Вјерујем, ипак да ће и грађанска Црна Гора и припадници мањина, али и свих рањивих група знати да се изборе за своја права, јер је сасвим нереално то очекивати од ове Владе, израсле на клеронационалистичким идејама.
Садашња већина врло често употребљава термин “спжена земља” у политичком обрачуну са бившом влашћу. Ваш коментар?
БРАЈОВИЋ: Термин “спржена земља” заиста не би требало и смио да употребљава неко ко је у првим данима мандата задужио државу тајно 750 милиона, односно 230 милиона преко неопходног, “да му се нађе”.
Тај термин никако не би требало да употребљава ни неко које, такође у првим недјељама мандата, фактички угасио националног авио-превозника на прес конференцији, без икаквог резервног плана. Тај термин није пригодно да употребљава ни неко од кога готово пола године нијесмо чули ни за ни један једини развојни приоритет нити нови привредни и други пројекат.
Разумијем да се преко леђа старе власти и повремених скандала који се покушавају произвести покушава сакрити чињеница да ова власт једноставно не зна куда даље и што су јој приоритети, али сам сигуран да то не може трајати пуни мандат. Јер су чак и они грађани који су најкритичнији према претходној власти почели да од нове траже конкретне резултате умјесто празних оптужби. Популизам можда може краткорочно помоћи, али не можете само на њему одржати власт. Но, нова већина је у тој мјери неозбиљна, да, чини се, не перципира ни ту елементарну чињеницу.
Извор: Дневне новине