Распиривање антицрквене хистерије и личне фрустрације према Српској православној цркви предсједник Лиге Социјалдемократа Ненад Чанак наставља да испољава из дана у дан.
Аутошовинизам и сваки облик проповиједања националне искључивости настаје накнадно након извјесног броја година код зрелог човјека, најчешће из материјалних побуда, а имали смо примјер и због реалне политичке неостварености у случају Секуле Дрљевића у првој половини двадесетог вијека. Такав случај је и са Ненадом Чанком који се у разлици од годину дана трансформисао од српског националисте до једног ад највећих поборника антисрбизма, гажења устава Србије и стварања негативне атмосфере с циљем дестабилизације сопствене државе у којој живи ин региона али и покрета аутономне Војводине.
Није могао наћи плодније тло за промоцију своје идеје од Црне Горе, конкретније на Цетињу, које се већ 30 година дичи својим сепаратизмом и живи од нападања сусједне Србије, као да им је она и даље крива за све. Јасна је Чанкова улога у овоме – промоција сепаратизма Војводине користећи већ постављену базу у Црној Гори.
Тако је 1990. године много агресивнијим тоном од иједног тадашњех српског политичког представника и националисте у поодмаклој фази живота претпосљедње Југославије, изјавио да су за српску националну судбину највише одговорни Хрвати, потом Словенци и Муслимани, намјерно стављајући акценат на „муслимане“ јер како каже: „то стално дробљење српског националног тела, ко год промјени вјеру одмах постаје нација“.
Већ годину дана касније постаје Срем Хрватској, а данас потпуно мијења политички спектрум и са преломом у мозгу одједном постаје члан свих нација, осим његове, српске.
Посљедњи његови доласци на Цетиње, дружење са криминалцима, присутност са људима који су били наоружани и пријетили линчом вјерских поглавара институционално су остали неопажени. (Не)реаговање групица људи у истим зеленим и црвеним мајицама на „ружну“ прошлост Ненада Чанка апсолутно је оправдано, имајући у виду да је кроз ту катарзу прошао и њихов отац нације. И овог пута се обистинило да је Српска православна црква озбиљна неприкосновена институција, а да је Ненад Чанак ушао вјероватно у посљедњу своју фазу аутодеструкције, не бјежећи од тога да је пренесе и на остале.
Извор: Борба