Пријаве за хакатон у области финансија отворене су до 15. октобра, организатори поручују да ИТ образовање и искуство јесте пожељно, али није пресудно за пријаву
ЦБЦГ објавила је 1. септембра позив за први хакатон у области финансија. Хакатон уопште представља врсту такмичења кратког трајања, најчешће 24 или 48 сати, током којег учесници различитих вјештина представљају и развијају дигитална рјешења у односу на задату тему, некад и у односу на технологију на којој рјешење треба да буде засновано.
Циљ је промоција нових технологија
”Циљ ЦБЦГ је да, кроз различите активности, заједно са осталим субјектима fintech екосистема у Црној Гори, допринесе креирању и окупљању заједнице која ће у наредном периоду бити носилац развоја и промоције нових технологија у области банкарства и дигиталног плаћања. Имајући у виду да се ради о првом финтецх хакатону у Црној Гори, одлучили смо да фокус буде на идејама, односно, fintech hackathon не мора да подразумијева и израду кода, односно пототипа производа/услуге. Суштина је да се на такмичење могу пријавити сви они који имају идеју како се употребом савремених технологија и иновација могу унаприједити банкарске услуге и/или дигитално плаћања. Посебно ће се вредновати креативност и иновативност, и сходно томе, охрабрујемо све оне који размишљају у овом смјеру, да подијеле своје идеје са нама”.
”Иако је ИТ образовање и искуство у овој области пожељно, оно свакако није пресудно, нити представља обавезан услов за пријаву на хакатон”, поручили су из ЦБЦГ.
Потенцијал за већи број сервиса
Када је у питању примјена дигиталних технологија, односно преференце корисника и њихове навике, додају, свега 10 до 20 одсто базе активних клијената банака користи макар један дигитални сервис.
”Овај податак указује на значајан простор за даљи раст овог сегмента, што подразумијева, не само повећање броја корисника који ће осјетити бенефите нових технологија, већ и броја сервиса који су у понуди”, рекли су из ЦБ.
И банке ће морати да се “отворе”
Када буде усвојен Закон о измјенама и допунама Закона о платном промету, то ће, кажу из ЦБЦГ, значити и развој нових платних услуга, а тиме и отварање тржишта платних услуга за нове потенцијалне пружаоце платних услуга.
”А првенствено за пружаоце услуге иницирања плаћања (Payment Initiation Service Providers – PISP) и пружаоце услуге информација о рачуну за плаћање (Account Information Service Providers – AISP)”, рекли су из ЦБЦГ.
Законом ће се, како су казали, увести и обавеза банака да лиценцираним пружаоцима тих услуга омогуће приступ рачунима клијената кроз апликационе програмске интерфејсе (Application program interfaces – API), како би могли да пружају платне услуге засноване на подацима којима располажу те банке.
”Дакле, банке ће морати да се прилагоде и ‘отворе’. До сада је приступ подацима о корисницима и њиховим налозима био у искључивом власништву банака, али ће се банке овим законом обавезати да своје апликационе програмске интерфејсе ‘отворе’ ка новим пружаоцима платних услуга, који ће искључиво путем тог канала моћи да прибављају информације о корисниковом рачуну, иницирају плаћања и издају потврде о средствима. Притом, безбједност пружања ових услуга биће строго регулисана, тако да подаци или средства корисника платних услуга не буду угрожени”, рекли су у ЦБЦГ.
Извор: Ин4с